Јуче је у Глазгову 64-годишњи мушкарац приведен по Закону о тероризму само зато што је на протесту носио плакат са логом забрањене групе „Palestine Action“, истовремено Европски парламент припрема резолуцију у којој се Србији замера то што је држава имала организовану полицијску патролу у близини студентских демонстрација. Није реч о наивној конфузији или правној неусклађености. Овде се ради о систему вредности који важи у једном смеру, и о опортунистичкој моралности која, у зависности од геополитичке тежине, одређује шта је „репресија“, а шта „ред“.
Велика Британија може, у складу са својим законодавством, прогласити групу за терористичку и хапсити све који покажу симболику те групе. Ако при томе ниједна каменица не полети и ниједан полицајац не буде повређен, нема везе сам симбол је довољан за процесуирање. Србија, са друге стране, када предузме минималне оперативне мере како би уредила јавни ред током спонтаних блокада и политички набијених протестних скупова, добија оптужбе за прекомерну силу.
Трагикомичан парадокс је у томе што Европска унија и њене институције Србији диктирају демократска правила која саме системски крше. Када британска полиција приводи демонстранта због транспарента, то је „нужно ради стабилности“. Уколико српска полиција регулише протесте испред Народне скупштине, то је „симптом политичке репресије“. У једном случају, угрожена је национална безбедност. У другом, угрожава се европска перспектива. Стандарди су исти само на папиру.
Посебно забрињава чин да се политичка акција европских институција не ослања на проверу чињеница, већ на утисак, и то често утисак обликован од стране активистичких и медијских група које делују са позиција политичке опозиције. Ако довољно гласно и довољно дуго понављате да је нека држава „гушила протесте“, онда ће то пре или касније постати материјал за резолуцију. Без потребе да се утврди контекст, интензитет или законитост деловања институција.
И није ту проблем у томе што постоји критика, проблем је у селективности. У томе што Велика Британија има право на закон, Француска има право на сузавце, Немачка на депортације, и сви заједно на прекомерну употреби силе према демонстрантима, била она оправдана или не, Србија нема право ни на саобраћајца. Јер кад ви нисте пуноправни члан клуба, онда не играте по истим правилима.
Тако се у 2025. години, у срцу Европе, транспарент третира као терористички чин, а блокадери који насилно руше уставни поредак као симбол потиснуте слободе. И тако се чува демократски поредак.
Милутин Недељковић / Васељенска