ИЗВОР: ЕМБАРГО
Онај Ђиласов порталчић, та опскурна кофа помија српског дигиталног новинарства, и у новој години несмањеним темпом наставља да фабрикује и пласира лажи, држећи се гебелсовсовских принципа пропаганде, без обзира на чињенице и стварно стање ствари – у нади да ће неко, ипак, поверовати у њихове циљно осмишљене дезинформације.
У чланку објављеном данас изнели су, по обичају, још једну у низу, нову лаж – о томе како је министар Момировић, односно хотел „Мона“, цитирам: „добио од свог страначког колеге, чувеног СНС шофера и директора „Поште Србије“ Зорана Ђорђевића 1,2 милиона динара за свој хотел“ – поткрепљујући то своје, кобајаги „маестрално откриће“ (по њима, ваљда, требало би да то послужи као успешан пример „часног, независног, објективног, истраживачког новинарства“) и документом – Одлуком о додели уговора (иначе јавно доступним, јавно објављеним документом, на интеренет страници „Поште Србије“).
На жалост тих „новинарских громада, тих часних и честитих бораца за слободу и демократију“, оно основно што се из тог документа врло транспарентно види јесте да је „Пошта Србије“, у складу са Статутом и на начин који је предвиђен и регулисан Законом о јавним набавкама – спровела поступак набавке друштвених и других посебних услуга (у овом случају – организације обуке запослених).
Дакле, никаве тајне, нити законима противне радње ту нема, о чему сведочи и јавна доступност свих докумената са тим у вези – али има потребе Ђиласових плаћеника да све то тако представе, да о свему безочно и глупаво слажу, поступајући вероватно у складу са наређењима која су добили од газда Ђиласа – јер њему, изгледа, смета што се радници „Пошта Србије“ стручно усавршавају, што имају нова возила и униформе, што су им плате порасле и што ће додатно порасти у наредном периоду, што предузеће послује позитивно и бележи раст добити из месеца у месец, што ће запослити младе и стручне кадрове и унапредити своје пословање у многим сферама, као и што (а то је вероватно најважније и по власника „инжињерског мозга“ најболније) – попут једног од њених најважнијих јавних предузећа и цела Србија незаустављиво напредује и опоравља се од оних времена у којима је она сиромашила и пропадала, а газда Ђилас се богатио и бахатио.
Проблеми који има „инжињерски мозак“ (осим мана у карактеру које има његов ималац а које су евидентне) зову се мржња и завист – патолошка мржња према Александру Вучићу и завист због успеха које идеје и политике које Александар Вучић оличава постижу. Kада се на то дода и презир који Ђилас осећа према грађанима сопствене земље, његова манијакална жеља за влашћу и склоност ка присвајању народног новца на врло сумњив начин – није ни чудо што најнеталентованији међу срспким политичарима, преко својих плаћеника прибегава лажима, претњама, увредама и измишљању некаквих афера.
За крај и једна лична, сасвим лична, заиста добронамерна опаска свим„новинарским величинама“ које су запослене код газда Ђиласа: Термин, појам – финансиста – можете наћи у „Речнику српско-хрватског књижевног језика, издање „Матице српске“, из 1976.године, на страни 672. Означава особу која се бави финансијама. Узгред, да се не мучите (иако би као „истраживачки новинари и професионалци којима је истинито и објективно информисање императив“ то требали да учините и свакодневно себе стручно надограђујете) – тај појам је проширен и допуњен изменама у правопису („Речник српског језика“, издање „Матице српске“, 2018.године), увођењем и појма – финансијер, у смислу – онај који је стручан за вођење финансијских послова, стручњак за финансије, онај који финансира нешто. Оба појма су у употреби у многобројним уџбеницима, нарочито оним из предмета Финансије и Финансијски менаџмент. Унеколико је тај термин примењив чак и на онога који вас плаћа, јер и он се, на неки начин, ипак може сматрати финансистом, додуше уско специјализованим и врло стручним за процентни рачун и транге-франге економију, која за резултат увек и само има његово лично богаћење.
ИЗВОР: ЕМБАРГО