Председник Српске лиге Александар Ђурђев најоштрије је осудио најновији медијски напад на Српску православну цркву и патријарха Порфирија у Црној Гори, поручивши да је крајње лицемерно да се држава која је деценијама оптерећена аферама, шверцом, политичким убиствима, организованим криминалом, корупцијом и криминалним клановима данас поставља у улогу моралног судије Српској православној цркви.
„Црна Гора је од деведесетих година до данас у међународној јавности годинама била повезивана са шверцом цигарета и наркотика, организованим криминалом, криминалним клановима, корупционашким аферама и нерасветљеним убиствима, а сада је решила да под лупу ставља Српску православну цркву и патријарха Порфирија. Држава која деценијама није успевала да очисти сопствено двориште сада покушава да најугледнију институцију српског народа спусти у блато и да њеног патријарха увлачи у медијске конструкције о наводним милионским злоупотребама. То је врхунац политичког лицемерја.“
Ђурђев је нагласио да се иза актуелног медијског напада не може одвојити шири историјски и политички контекст односа дела црногорских власти према Српској православној цркви.
„Ово није први пут да се у Црној Гори удара на СПЦ. Прво су ударали на њен правни положај, затим на њену имовину, потом су покушали да законским путем отворе питање власништва над светињама, а када је народ на то одговорио литијама, покушали су да политички пораз сакрију прекрајањем историје и идентитета. Сада се иде на углед Цркве и лично на патријарха Порфирија.“
Он је подсетио да је Закон о слободи вероисповести усвојен крајем 2019. године отворио питање државног права над одређеним верским објектима и земљиштем, што је изазвало снажан отпор СПЦ и верника и довело до масовних литија.
„Нису успели да отму светиње. Нису успели да сломе народ који је мирно и достојанствено изашао на литије. Нису успели да из колективног памћења избришу векове постојања Српске православне цркве. Зато сада покушавају нову стратегију да Цркву представе као сумњиву, а њеног патријарха као човека чије име треба везивати за финансијске афере.“
„То неће проћи.“
Ђурђев је поручио да је посебно бесмислено лично име патријарха Порфирија доводити у везу са било каквим пословним трансакцијама правних лица без конкретног доказа о његовој личној одговорности.
„Патријарх Порфирије није директор сваког правног лица које је на било који начин повезано са Српском православном црквом. Он је духовни поглавар Цркве. Његово име не може бити политички алат за прављење сензације од било које пословне трансакције.“
„Уместо да се говори о конкретном правном субјекту и конкретној правној обавези, овде се име патријарха покушава ставити у наслов. Зашто? Зато што је циљ очигледно већи од једне пореске теме. Циљ је да се укаља име патријарха и да се Српска православна црква у јавности представи као нешто сумњиво и недостојно.“
Ђурђев је указао да је управо такав приступ у директној супротности са уставним поретком Црне Горе.
„Устав Црне Горе је по овом питању потпуно јасан. Члан 14 каже: „Вјерске заједнице одвојене су од државе. Вјерске заједнице су равноправне и слободне у вршењу вјерских обреда и вјерских послова.“ То је суштина. Одвојеност од државе не значи потчињеност држави. Секуларност не значи право државе да понижава Цркву. Напротив значи да држава мора бити неутрална и да верским заједницама гарантује равноправност и слободу.“
„Члан 8 Устава забрањује сваку непосредну и посредну дискриминацију, члан 17 прописује да су сви пред законом једнаки, а члан 46 гарантује свакоме слободу мисли, савести и вероисповести. То нису политичке пароле. То су уставне норме које обавезују државу.“
„А онда имамо и члан 35 Устава који каже да се свако сматра невиним док се његова кривица не утврди правоснажном одлуком суда. Зато је потпуно недопустиво да се од сумње направи пресуда, од провере направи криминална афера, а од медијског текста створи утисак да су патријарх и Црква већ проглашени кривима.“
Ђурђев је додао да Устав Црне Горе у члану 1 државу дефинише као државу засновану на владавини права.
„Владавина права значи да држава поступа по закону, а не по политичком интересу. Значи да се одговорност утврђује доказима, а не насловима. Значи да се институције не смеју претварати у инструмент за политички или идеолошки притисак на верску заједницу.“
Ђурђев је нагласио да је питање СПЦ у Црној Гори истовремено и питање права на очување идентитета.
„Годинама гледамо покушај да се прекроји идентитет Црне Горе. Од Срба се покушава направити хибрид, од Црногораца Монтенегрини, од Цетињана некаква посебна историјска категорија Сплићана, од Подгоричана хоће да накалеме Наполитанце а од Беранаца Корзиканце, а од људи у другим деловима Црне Горе праве се нови идентитети који треба да забораве сопствено српско историјско памћење.“
„Али Црква памти. Црква чува имена, гробове, храмове, манастире, језик, предање и историјско памћење. Управо зато је СПЦ за оне који желе да прекроје идентитет Црне Горе највећа препрека. Јер не можете променити народ ако му не промените памћење. А СПЦ је једна од институција која то памћење чува.“
Он је поручио да је теолошки покушај државе да се меша у унутрашњи живот Цркве такође неприхватљив.
„Православна Црква није политичка организација. Њена власт није политичка власт, њен ауторитет није државни ауторитет, а њена мисија није освајање власти. Црква постоји да сведочи Христа, да служи Свету Литургију, да чува Свето Предање и да води вернике ка спасењу.“
„У православном еклисиолошком поретку епископ није државни чиновник, већ наследник апостолске службе у својој епархији. Патријарх није политички владар, већ први јерарх своје помесне Цркве, чија се служба врши у оквиру Светог Синода, Сабора епископа и канонског поретка. Његов ауторитет не произлази из било које владе, парламента или политичке партије.“
„Зато је суштински погрешно патријарха Порфирија третирати као политичког противника. Он није изабран да води државу. Он је позван да води Цркву. Његова мисија је духовна, а не политичка. И управо зато држава мора да поштује границу између своје власти и црквене мисије.“
Ђурђев је подсетио и на Христове речи из Јеванђеља: „Подајте цару царево, а Божије Богу“.
„Христос није рекао да цар треба да узме Божије. То је граница коју мора разумети свака држава. Црква поштује државу, поштује закон и моли се за оне који управљају, али држава није власник Цркве. Црква није државна служба, патријарх није државни чиновник, а светиње нису политички плен.“
Ђурђев је посебно осудио покушај да се преко медија ствара слика о Цркви као криминалној институцији.
„Ово је оно што морамо назвати правим именом покушај медијског блаћења Српске православне цркве. Када се од једног правног или финансијског питања прави прича о патријарху, када се користе речи попут „милионска утаја“, а јавност се оставља да сама повеже ту причу са врхом Цркве онда је јасно да се не ради само о пореском питању. Ради се о производњи политичке слике о Цркви.“
„То је покушај да се од најугледније институције српског народа направи сумњива институција, а од патријарха духовног оца направи предмет подсмеха и сумње. И то нећемо дозволити.“
Ђурђев је поручио да Црна Гора мора да престане да Српску православну цркву тражи као унутрашњег непријатеља.
„Црна Гора има проблем са криминалом, корупцијом, плажама, шверцом, плантажама и криминалним структурама. Нека се бави тим проблемима. Нека институције истражују оне који су пљачкали државу, оне који су се богатили на корупцији, оне који су учествовали у шверцу, оне који су били део криминалних структура. Али нека престану да Српску православну цркву користе као жртвеног јарца за сопствене политичке и институционалне неуспехе.“
„Немају право они који су деценијама гледали кроз прсте криминалу да данас патријарха Порфирија уче моралу. Немају право они који нису успели да реше сопствене криминалне проблеме да Цркву представљају као криминалну структуру. И немају право они који су покушавали да отму светиње да данас народу држе лекције о томе коме те светиње припадају.“
Ђурђев је закључио да је Српска православна црква у Црној Гори много више од једне верске организације.
„СПЦ је вековни чувар духовног и историјског памћења овог простора. Њени храмови и манастири нису настали у јучерашњој политичкој епохи. Њени епископи нису производ данашњих влада. Њен патријарх није политички функционер. Њена вера није идеологија. А њен народ није без историје.“
„Зато поручујем онима који мисле да ће СПЦ поново спуштати у блато, нећете. Можете нападати патријарха Порфирија, али му не можете одузети духовни ауторитет. Можете нападати епископе, али их не можете претворити у оно што нису. Можете покушавати да прекрајате историју, али не можете избрисати оно што је вековима записано у храмовима, манастирима, књигама и памћењу народа.“
„СПЦ је преживела царства, окупације, идеологије, комунистички прогон и политичке покушаје да буде потиснута. Преживела је и покушај отимања светиња који је народ зауставио литијама. Преживеће и ове медијске сплетке.“
„Патријарх Порфирије није човек за кафанске приче. Он је патријарх. СПЦ није предмет за политичко поткусуривање. Она је Црква. Епископи нису криминални клан. Они су архијереји. Манастири нису плен. Они су светиње. А српски народ у Црној Гори није народ без памћења.“
„Црна Гора мора да схвати да јој Срби и Српска православна црква нису непријатељи. Њен прави задатак је да изгради државу у којој ће Устав важити за све, у којој ће верске заједнице бити равноправне, у којој ће се идентитет поштовати, а криминал сузбијати тамо где заиста постоји.“
„Неће патријарх Порфирије бити спуштен у блато да би други изгледали чистије. Неће СПЦ бити жртвени јарац за туђе криминалне и политичке неуспехе. И неће једна од најстаријих и најугледнијих институција српског народа бити претворена у предмет кафанских смицалица и медијских сплетки.“
„Можете покушати да баците блато на Цркву, али не можете укаљати оно што је вековима грађено вером, молитвом, мучеништвом и духовним трајањем. Патријарх Порфирије и Српска православна црква нису проблем Црне Горе. Они су део њене историје. А ко покушава да избрише Цркву из историје Црне Горе, покушава да избрише и саму историјску истину о Црној Гори.“, закључио је Ђурђев.