Председник Српске лиге Александар Ђурђев изјавио је да је ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић, прихватањем могућности да буде на изборној листи, престао да буде само ректор и постао политичар, због чега је дужан да одговори на сва питања која се тичу његове професионалне и јавне биографије и његивих сарадника.
„Када уђете у политику, више није довољно да другима држите лекције. Морате да одговорите и на питања о сопственој улози и одговорности. Господин Ђокић годинама је био део система државних институција, сарађивао са државним органима и учествовао у бројним уносним пројектима које је финансирала и подржавала Република Србија. Зато није уверљиво да се данас представља као човек који са тим системом никада није имао никакве везе када је свима јасно да је уживао подршку Ане Брнабић и њеног круга. “
Ђурђев истиче да јавност има право да пита каква је била улога руководстава универзитета и појединих факултета у великим државним инфраструктурним и грађевинским пројектима, укључујући и све облике стручне сарадње и експертиза и над надстрешницом у Новом Саду.
„Не може неко годинама бити део државног система, сарађивати са институцијама власти када се граде највећи пројекти, када се наплаћују услуге, а онда преко ноћи тврдити да са тим системом нема никакве одговорности. Ако сте били део процеса, онда сте дужни да грађанима објасните шта сте радили, које су биле ваше надлежности и да ли данас сматрате да је све било урађено како треба.“
„Србији су потребни универзитети који образују, а не изборни штабови. Свако има право да се бави политиком, па и ректор. Али када то право искористи, онда мора да прихвати и сва политичка питања, укључујући и питања о сопственој прошлости, сарадњи са државом и одговорности за период у коме је био део тог система. Политика не сме бити простор у којем се сопствена биографија заборавља, а туђа непрестано оптужује. А све то злоупотребом буџета универзитета који финасирају грађани кроз државни буџет. И када иста власт га штити од злоупотребе тог буџета.“
„Када уђете у политику, више не можете да се кријете иза универзитетске титуле. Од тог тренутка важи једно правило то је политичка одговорност. Господин Ђокић годинама је био део система који данас напада. На највише функције у академској заједници није дошао без подршке тадашње државне политике и структура власти, пре свега Ане Брнабић. Зато данас нема право да се представља као човек који је са тим системом и Аном Брнабић одувек био у сукобу.“
Ђурђев истиче да је јавност дужна да добије одговоре о улози ректората, проректора и појединих факултета у великим државним инфраструктурним и грађевинским пројектима док су уживали подршку Ане Брнабић.
„Руководства универзитета и поједини проректори учествовали су у бројним државним пројектима као експерти, консултанти или носиоци различитих облика стручне сарадње. Грађани зато имају право да знају каква је била њихова улога у пројектима који су представљани као највећи успеси државе, укључујући и оне који су касније постали предмет најозбиљнијих питања јавности. Не може се преко ноћи опрати сопствена биографија и глумити револуционар. И игнорисати питања јавности зашто и како ужива подршку Ане Брнабић.“
Председник Српске лиге наглашава да је посебно лицемерно што се данас као симболи отпора представљају људи који су годинама били део истог овога система, сарађивали са државом и уживали све привилегије тог положаја захваљујући пре свега кругу око Ане Брнабић .
„У Србији данас не постоји само лажна опозиција. Постоји и лажна власт то је онај либерално-глобалистички круг који је годинама обликовао институције, кадровску политику и универзитете, а сада покушава да се представи као њихов највећи противник. То је политичка представа у којој једни другима глуме противнике, а годинама су били део истог система.“
„Српски народ не сме да дозволи да га преваре исти људи који су јуче били представљани као носиоци ‘модернизације’, а данас се представљају као нова политичка алтернатива. Не можете годинама бити део државног система, сарађивати са институцијама, учествовати у највећим пројектима и остваривати све предности тог положаја, а онда, када политички ветар промени правац, преко ноћи обући одело опозиционара.“
„Свако има право да се бави политиком, па и ректор. Али оног тренутка када уђе у политичку арену, више нема повлашћених. Тада мора да одговори на сва питања и ко га је подржавао, са ким је сарађивао, шта је радио и какву одговорност носи за период у коме је био један од најважнијих људи у систему који данас покушава да представи као туђи.“