Пре већ скоро десетак година, у Србији се одвијала прича која је била прави доказ да људи и животиње, чак и дивље, могу живети једни поред других и бити добри пријатељи.
У Србији, а можда и шире, позната је прича о монаху Амвросију из манастира Ковиље изнад Ивањице и његовом пријатељу вучици Алфи, коју ју одгајио и припитомио. Алфа није била једина дивља животиња коју је овај монах припитомио. Припитомио је и гаврана, лисицу, орла, сокола, веверицу. Међутим, прича о пријатељству и слободи није трајала дуго, јер је вучица одведена са Голије у азил.
Према причама које су потом уследиле, вучица је након неког времена угинула од болести која је уследила након уједа зараженог крпеља. Иако прича није имала срећан крај, лепо је подсетити се на овај пример безусловног пријатељства и поверења између човека и животиње.
