КОЗА, ПОРЕЗ И МЕДИЈИ
Вања Бахиљ, на Иксу познатија као „Коза на штиклама“, дугује 5,4 милиона динара за порез. Ово нису измислили корисници друштвених мрежа. Тај податак налази се на званичном списку Пореске управе Србије, у делу који објављује највеће дужнике (ажурирано 30. септембра 2024), а преносе га и такозвани прорежимски медији. Па добро, хајде да им верујемо на реч.
Ако је заиста реч о толиком пореском дугу, логично је да се запитамо: постоји ли порески поступак против Вање Бахиљ? Ако постоји, у којој је тачно фази? И зашто о томе не сазнајемо ништа од наших врсних истраживачких новинара, који иначе умеју да дођу и до докумената из закључаних сефова?
А ако поступка нема, како је то могуће?
Како је могуће да у овој земљи неког пекара или кафеџију затварају због мањка у каси од 1.000 динара, а особа са дугом од преко пет милиона живи и ради без последица, као да никоме ништа не дугује? Добро, можда неке последице постоје, али јавност о њима, очигледно, није обавештена.
Па се сада с правом питам – ко овде не ради свој посао? Пореске службе или медији? Или и једни и други? Да нећемо можда сада да слушамо како су нам се и пореске службе, попут правосуђа, одметнуле од државе?
Јер, ако већ имамо податак да дуг постоји, зар није у интересу правне државе да знамо како се систем односи према томе? Или више нема потребе да се залуђујемо како у Србији постоје макар трачци независног новинарства, будући да се овде више нико не труди да нас, барем понекад, подсети како медији имају и другу улогу осим сервилности својим газдама.
И на крају, мали задатак за све такозване медије, било да су прозападни или прорежимски:
– пренесите нам детаље о томе како се поступа по дугу од 5,4 милиона динара, који је званично забележен на списку дужника,
– објасните нам како је могуће да дуг тог обима постоји без јасних и видљивих реакција државе, уколико такве реакције нема,
– реците нам да ли ће Вања Бахиљ сносити последице и какве.
А одговорите, ако смете, и на нека основна питања: ко још и колико дуго дугује држави милионске износе за порез, и како су државне институције реаговале. Или како нису.
То вам је ретка, али вредна прилика, да покажете да нисте само трбухозборци својих налогодаваца, и да бар једном у животу објавите нешто што није у служби политичког наратива, таблоидне освете или менталне контроле сопствених читалаца.
Да ли је то много?
Ако вам је ово сувише компликовано, најљубазније вас молим да се вратите на проверене теме, попут оне колико ће Ана Ивановић „зарадити“ од развода са „Швајнијем“ и колико је људи било на концерту Драгане Мирковић у Мостару. Јер, ако не умете да испратите дуг од 5,4 милиона, не очекујте да вас било ко озбиљно схвата када причате о слободи, правди и истини. Нарочито не о томе.
