Пракса показује да Јавно тужилаштво за организовани криминал, током последње деценије, иницирало поступке искључиво по налогу иностраног партнера, на основу доказа достављених из других земаља, док се није бавило оним што је оперативни рад и рад на терену.
Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК), на чијем је челу Младен Ненадић, иако основано пре више од две деценије с циљем да процесуира најтеже случајеве криминала и води поступке против вођа и чланова организованих криминалних група, једноставном анализом поступака покренутих због мафијашких ликвидација у Србији, није одговорило задатку који је стављен пред њега.
Током последње деценије, како показује пракса, ово тужилаштво иницирало је поступке искључиво по налогу иностраног партнера, на основу доказа достављених из других земаља, док се правило слепо за оно што је оперативни рад на терену наших истражитеља.
Сурови обрачуни мафијашких група, ликвидације и обрачуни кланова, отмице, изнуде, никада нису били иницијално предмет интересовања тужилаца у одељењу за организовани криминал. О томе најбоље сведочи чињеница да тужиоци овог тужилаштва нису изашли ни на један увиђај, нити ставили захтев за прикупљање доказа или сами покренули истраге.
Незаинтересовани
Последњи у низу примера је покушај убиства Н. К. у ресторану на Новом Београду у суботу, када је очигледно мета био Ненад Алајбеговић Алибег, ког су, према наводима управо ЈТОК-а, више пута покушали да убију припадници врачарског клана. Ни овог пута, међутим, тужиоци ЈТОК нису изашли на увиђај нити се укључили у истрагу, увиђај је обавило и случај преузело Више јавно тужилаштво у Београду (ВЈТ).
На исти начин тужилаштво за организовани криминал понашало се и када је 28. јула 2018. на Новом Београду убијен адвокат Драгослав Миша Огњановић из пиштоља са пригушивачем. Дежурни заменик Вишег јавног тужилаштва у Београду извршио је увиђај.
Слично је, према документима у која је Курир имао увид, било и са убиством једног од вођа навијача Партизана, Александром Станковићем. Станковић је убијен 13. октобра 2016. на углу Бачванске и Улице господара Вучића, а на увиђај је и тада изашао тужилац ВЈТ у Београду.
И док је и лаицима било јасно да иза покушаја убиства бизнисмена Милана Бека 2014. године, Љубомира Марковића Киће 2019., затим Блаже Ђуровића 2018., Властимира Милошевића 2017., Бојана Мирковића 2020., Ранка Радошевића 2023, али и планирања убиства Луке Бојовића прошле године, стоје криминалне групе, Јавно тужилаштво за организовани криминал за ове, али и друге предмете сурових ликвидација није показало никакву заинтересованост. Све увиђаје и истраге радило је Више јавно тужилаштво у Београду, које је подигло и заступало и оптужнице.
Докази у фиоци?
Да ЈТОК уопште не жели да се бави организованим криминалом, можда најбоље сведоче нерешена убиства Љубомира Марковића Киће, вође навијача, затим Властимира Милошевића, двојице сувласника Пинк таксија, као и Мирка Којића.
– О свим овим убиствима, начину извршења, извршиоцима, мотивима и онима који су пружали логиcтику говорили су током суђења сведоци окривљени који су споразум о сведочењу склопили управо са Јавним тужилаштвом за организовани криминал. Осим о кривичним делима која су починили као припадници организоване криминалне групе Вељка Беливука и Марка Миљковића, а у којима су и сами учествовали још пре више од четири године, овом тужилаштву су изнели сва сазнања о нерешеним убиствима, али тужиоци до данас нису покренули нити један поступак, подсећа саговорник Курира.
– Иако главни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал Младен Ненадић покушава јавности, али и партнерима из иностранства, да ово тужилаштво представи као једно од најефикаснијих тужилаштава у Европи у борби против свих облика организованог криминала, не би било фер да грађани не знају да је истина потпуно супротна. Ово није пука тврдња и оцена, у прилог овим наводима иду чињенице о конкретним предметима. Могли би да их сврстамо у неколико категорија, оне предмете који им уопште нису фокус иако је јасно да је реч о организованом криминалу, оне које су на миг из иностранства преузели после спроведених комплетних истрага, чак и подигнутих оптужница од стране Вишег јавног тужилаштва у Београду, али и других тужилаштава, и оне који су једноставно завршили у фиоци – каже извор Курира упућен у конкретне предмете.
Затварају очи
Он наводи да јавност с правом поставља питање: да ли је овакaв начин рада јединог тужилаштва које би требало да гони организоване криминалне групе, једноставно њихово затварање очију пред криминалом или рад за нечији интерес.
– Примера ради, када је у питању врачарски клан на челу са Николом Вушовићем и одбеглим Радојем Звицером, против којих ЈТОК сада заступа оптужницу, истине ради, мора да се каже да је увиђаје, целокупне истраге, прикупљање материјалних и форензичких трагова за убиства Драгана Ристића Чађе, Александра Халабрина, Александра Шарца, али и покушаје убистава Самира Дивљановића, Лазара Вукићевића и других, обавило Више тужилаштво у Београду. ЈТОК је тек по пристизању доказа из иностранства преузело све ове предмете и изгледа тек тада схватило да постоји могућност да је реч о организованом криминалу, објашњава саговорник Курира.
Да се оваква пракса не мења, најбоље сведочи и недавно хапшење огранка „врачараца“, који се сумњиче за убиство Владимира Поповића Попа 2018. ЈТОК је за ово убиство, за које је од првог дана било јасно да иза њега стоје организоване криминалне групе, било потпуно незaинтересованост.
– Одржан је састанак у просторијама ЈТОК, на ком је заменик ВЈТ у Београду реферисао предмет заменику главног тужиоца за организовани криминал који се изјаснио да сматра да се не ради о делу организованог криминала и да неће преузимати предмет на даље поступање. Међутим, сада сви знамо да је предмет недавнo ипак преузело, и то тек после комуникације са истражитељима који нису из Србије, открива наш саговорник.
Оно што правним стручњацима остаје можда и већа енигма од непроцесуирања, преузимања предмета и процесуирања без доказа, јесте на који начин ЈТОК бира предмете у којима „жели“ да поступа.
– За убиство Властимира Милошевића, каратисте на шинама у Београду, својевремено се судило Вељку Беливуку и Марку Миљковићу. И у то време постојало је специјализовано тужилаштво за организовани криминал, али његови руководиоци тада нису препознали да је реч о организованој криминалној групи. Закључак је више него јасан: док држава покушава да се обрачуна са криминалом и Србију учини најбезбеднијом државом, они окрећу главу и држе се на некој другој страни, а питање које још увек остаје отворено јесте због чега и за чији рачун, каже саговорник Курира и закључује да је сада свима јасно да „у акцијама против организованог криминала не учествује једина институција која је искључиво основана да би се бавила овим проблемом – Јавно тужилаштво за организовани криминал, и да је због тога оно потпуно бескорисно“.
Редакција Курира