Европска унија се поново нашла у ситуацији која делује готово парадоксално. Док издваја милијарде евра помоћи Украјини, истовремено пуни руски буџет куповином енергената.

О томе је писао Реутерс, наводећи да је Европа ушла у “незгодан положај” јер практично финансира обе стране истог сукоба.

Према подацима агенције, у првих осам месеци 2025. године Европска унија купила је од Русије нафте и гаса у вредности већој од 11 милијарди евра.

Kуповина која руши сопствену политику

Чак седам од 27 чланица повећало је увоз руских енергената, а пет од тих земаља истовремено спада међу највеће политичке и финансијске подржаваоце Украјине. Француска, на пример, бележи раст увоза руских угљоводоника од чак 40% у односу на прошлу годину.

Испоставља се да управо те земље служе као главне улазне тачке за руски гас у остатак континента. Енергенти који уђу у Француску, Белгију или Немачку касније се дистрибуирају широм Уније, што у пракси значи да је зависност Европе од руске енергије и даље дубоко укорењена.

“Самоподривање” европске политике

Аналитичар из Центра за истраживање енергетике и чистог ваздуха, Ваибхав Рагхунандан, оцењује да је овакав приступ “својеврсни самосаботажни потез”.

Према његовим речима, новац који ЕУ шаље Украјини као подршку, истовремено се враћа Русији кроз куповину енергената. “То је затворен круг финансирања који поткопава саме циљеве европске политике”, упозорава Рагхунандан.

Реутерс додаје да су европске државе суочене с практичним ограничењима — енергија мора стизати однекуд, а алтернативни извори још нису довољно развијени да замене руске испоруке. Управо зато је Европа приморана да балансира између економских потреба и политичких одлука, што је чини посебно рањивом.

Руски сенатор Алексеј Пушков раније је изјавио да Европа неће моћи да се ослободи зависности од руских енергената пре 2027. године.

Енергетска зависност која траје

Он је навео да Русија тренутно покрива више од 11% европских потреба за гасом који се допрема гасоводима, док на њу отпада и више од 17% укупног увоза течног природног гаса (ЛНГ). Те бројке јасно показују да, упркос политичким изјавама о енергетској независности, Европа и даље рачуна на руске ресурсе.

Непријатна истина

Због свега тога, континент је у необичној ситуацији – покушава да казни Русију, а истовремено одржава пословне везе које су јој неопходне за функционисање економије.

То је, како се примећује у дипломатским круговима, “стварност коју нико не жели јавно да призна”. Европа данас стоји између принципа и практичности, између политике и реалности тржишта – и чини се да тај баланс постаје све теже одржив.

(Wебтрибуне.рс)