Јутрос су, као на команду, невладине организације у Србији дигле свој глас против Предлога закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација у РС. Овај предлог, који ће се наћи на дневном реду Народне скупштине Републике Српске, изазвао је праву буру међу организацијама које свој рад наводно посвећују заштити људских права и демократских принципа.
Али, није ли иронично да су баш ове организације које се сада гласно противе закону, исте оне које се финансирају из страних извора, нарочито америчке амбасаде, и које су често на првој линији фронта против националних интереса Србије?
Питање независности ових невладиних организација постаје још упадљивије када се узме у обзир њихова финансијска подршка. Многе од њих се ослањају на значајна средства из иностранства, а један од најважнијих финансијера је управо америчка амбасада.
Ова финансијска зависност неминовно доводи до сумње у њихову објективност и стварну посвећеност интересима грађана Србије.
Када страни извори финансирања диктирају агенду, легитимно је поставити питање – у чијем интересу ове организације заправо раде?
Амерички закон о регистрацији страних агената (FARA)
Сједињене Америчке Државе имају Закон о регистрацији страних агената (Foreign Agents Registration Act – FARA), који захтева од лица и организација које раде у интересу страних влада или политичких ентитета да се региструју и редовно извештавају о својим активностима и финансијама. Иронично је да управо америчка амбасада, која финансира ове организације, примењује закон који би, ако би био имплементиран у Србији, захтевао од ових организација да открију своје изворе финансирања и сврху деловања.
Примена закона сличног америчком FARA у Србији није само неопходна већ и изузетно корисна за обезбеђивање веће транспарентности у раду организација цивилног друштва и спречавање потенцијално штетног страног утицаја. Транспарентност је основни стуб сваке демократије, и омогућавање јавности да зна ко финансира које организације и са којим циљевима доприноси бољем разумевању њихових мотива и интереса. На овај начин би се обезбедило да рад ових организација буде усмерен искључиво на добробит грађана Србије, а не на спровођење агенди страних сила.
Двоструки аршини
Организације цивилног друштва које су јутрос гласно протестовале против усвајања оваквог закона демонстрирају очигледно лицемерје. Јасно је да ове организације страхују да би транспарентност у финансирању могла да угрози њихов опстанак. Без страних фондова, многе од ових организација би могле остати без средстава за рад, што отвара питање њихове истинске независности и мотивације.
Парадоксално је да те исте организације које се залажу за транспарентност и демократију, сада се жестоко противе закону који би управо то омогућио. Овакав закон би разоткрио стварну природу њихових акција, које често делују антисрпски под изговором заштите људских права и демократије.
Република Српска је овим Предлогом закона показала храброст и одлучност у заштити својих националних интереса. Усвајање оваквог закона у Србији или бар његово предлагање, представљало би значајан корак ка очувању демократских принципа и заштити од штетних страних утицаја. Овај закон би омогућио да се осветли стварна улога и намера организација које тврде да делују у јавном интересу, а у ствари су често само инструменти страних политичких агенди.
Весна Веизовић / Васељенска