У историји социјалистичке Југославије су се догодили само једни вишестраначки избори у историји, било је то пре тачно 75 година – новембра 1945. Названи су „Првим демократским изборима“, колико год то парадоксално да звучало под комунистичком командом. Заправо су били темељ недемократског друштва на овим просторима. Иако су избори 1945. понели ласкаву титулу првих и јединих демократских – вишепартијских избора, заправо на њих је изашла само једна партија. КПЈ је истакла своју листу на челу са самим Титом. Других партија није било, али су биле две гласачке картонске кутије на гласачким местима. Једна кутија је била „за Тита и партију“ а друга такозвана кутија била је безимена.
Опозиција је доживела своју смрт плански и систематски непосредно пре „дана одлуке“, брутално је угушена свака врста политичког организовања, другачијег и критичког мишљења, а све странке различитим репресивним мерама де факто елиминисане из политичког живота. У атмосфери линча, без слободе штампе, вербалног па и отвореног насиља на улицама, уз одсуство изборне контроле и бруталне изборне махинације, проказана као издајничка и непријатељска опозиција на неуставном гласању није имала много избора. Скојевци и „активисти“ су ишли од врата до врата и терали су народ на гласање. Било је примера у којим су старе и болесне чак носили и на рукама како би дали глас „за Тита и Партију“.
Можда и најзанимљивије од свега је сам начин гласања. Гласало се гуменом куглицом, која је служила као гласачки листић. Биле су две споменуте кутије што на први поглед звучи прилично поштено. Како је заправо било…
Постојала је једна изборна комисија коју су сачињавали већином припадници комунистичке партије. Сви чланови су били наоружани и агресивни према бирачима. Постављени појединци који су се представљали као чланови комисије из редова монархиста или демократа, били су такође из комунистичке партије док су они који су се успротивили и бранили интересе монархије, након избора платили то имовином или главом.
Бирач је био обавезан да гурне руку с куглицом у обе кутије, а да куглицу пусти према својој вољи, но куглица би се чула код пада у кутију, а комунисти су то одмах бележили ако је кутија за монархију. На многим бирачким местима постојале су тзв. ћораве кутије. Те ,,ћораве кутије“ заправо нису имале отвор где би гласач ставио руку. Разуме се да су те кутије биле оне које би требало да приме глас за монархију тј. против Тита. По завршеном гласању комунисти би подигли кутију – за монархију и изручили садржај у кутију – за републику.
Новине и радио су данима помпезно доносили „велику“ победу КПЈ и друга Тита уз 99% гласова!
