У селу Словац код Лајковца стоји споменик на коме пише: „Овај споменик подиже Петар Карађорђевић Макрени Спасојевић, која лежи овде, и њеном сину Маринку, који се вечним сном смири у гудурама Арбаније“.
Реч је о јединственом случају у свету да владар подигне споменик обичној сељанки и њеном сину.
Краљ Петар је Макрену срео током повлачења преко Албаније. Она је кренула за војском како би пронашла свог сина јединца Маринка и дала му вунене чарапе које је исплела. Ипак, када је схватила да неће моћи даље, чарапе је дала краљу Петру уз завет да пронађе њеног сина.
Краљ Петар своје обећање није заборавио. Маринка је пронашао, али умрлог од хладноће негде у планинама Албаније. Прича каже да се до краја живота није одвајао од вунених чарапа мајке Макрене, да је на самрти тражио да му их обују и да је у њима умро.
Нажалост, на сеоском гробљу нема споменика који је био подигнут по наредби краља Петра, срушен је.
Недавно, међутим, споменик Макрени обновило је Друштво српских домаћина док га је локално свештенство освештало. Намера им је да одају почаст пожртвовању српског народа, али и племенитости краља Петра.
Ова невероватна прича забележена је у роману Милована Витезовића „Чарапе краља Петра“.
