У Андровићима се са колена на колено преносе легенде које прате Крст Светог Јована Владимира, који се годинама чува у тој породици и чувари се преносе са генерацију на генерацију. Истина је, како кажу, да се и Књаз Никола својевремено „намерачио“ на њега. Било је то у време када је књаз ослободио Шушањ од Турака. Тада је, љут на Турке, наредио да се посече све што се не крсти са три прста.
Андровићи, који су православци, бринули су за своју браћу по крви. Један од православне браће, Никола, отишао је код књаза да моли за милост, и овај му обећа да их неће дирати ако никакво зло нису чинили. За узврат му је том приликом затражи да види чувени крст. После дугог размишљања Никола Андровић рече: „Донећу, господару ако ми чврсту веру даш да ћу га и вратити назад у фамилију.“
Књаз обећа да ће тако бити и да ће крст бити безбедно враћен Андровићима, па Никола донесе крст у пратњи још једног брата. Књаз га је дуго загледао, окретао и на крају рече: „А што би било да ти га не вратим?“
Настаде тишина и Никола се укочи, једва прозборећи: „Господару, дао си реч.“
Књаз истог тренутка пружи крст Николи Андровићу и пусти га да се с њим врати кући. Крст се и дан данас чува у породици Андровић и има непроценљиву вредност.
