“Поштовани грађани агресија је завршена, мир је надвладао насиље. Драги грађани, срећан нам мир.”
Ако се и сами живо не сећамо ових речи, њихово небројено приказивање на малим екранима дубоко нам се урезало у свест. Тадашњи председник Слободан Милошевић овим речима објавио је окончање НАТО агресије и бомбардовање тадашње СРЈ.
И дан данас се распреда о теоријама ко је крив, а ко је прав, да ли је катастрофа, чије последице трпимо и данас, могла да буде избегнута? Зашто војно-технички споразум није потписан раније и тиме бомбардовање заустављено и пре него је почело? Да ли је преговора у Рамбујеу уопште било или тек понеког сусрета преговарача једне и друге стране у ходницима истоименог дворца?
Да ли је уопште било избора или је тадашња СРЈ у сваком случају била предвиђена да се њени грађани 24. марта 1999 године, тачно у 19:45 успавају звуком ваздужних сирена? Да ли смо за бомбардовање свакако били виђени?
Небојша Вујовић дипломата и бивши портпарол Министарства спољих послова СРЈ један од учесника преговора у Куманову и Дејтону, гостујући у емисији „Упитник“ на РТС-у рекао је да смо на неки начин послужили као изговор да НАТО опстане и настави да постоји.
– У свету се питала само једна престоница – Вашингтон, а у Европи се стварао нуклеус заједничких француско-немачких снага као будућих европских снага. Будући да се Варшавски пакт урушио, у Европи су кренула говоркања да НАТО више нема сврху, да не може да постоји и да ће Европска унија сама, стварањем властитих снага, себе да обезбеди – рекао је Вујовић.
У том периоду НАТО-у је претио престанак постојања.
Вујовић је рекао да га је и Хенри Кисинџер, некадашњи државни секретар САД, два пута опомињао да се Милошевићу скрене пажња да „се не намести“ и уплете у Клинтонову мрежу.
– Хенри Кисинџер ми је рекао да Клинтон и његова администрација траже новог непријатеља како би показали да НАТО не треба да се угаси него да се обнови и ојача за борбу против хуманитарне катастрофе и борбу против етничких сукоба, и да НАТО мора да буде та снага јер би, без Америке, у Европи опет могло да дође до сукоба – казао је Небојша Вујовић.
– Иако је Милошевићу, пре бомбардовања, нуђено да потпише мировни споразум, он је рачунајући на две велике силе које би СРЈ дошле у помоћ – ту прилику пропустио – рекао је Вујовић и додао да је Милошевић био лош стратег.
– Кина се кратко огласила, када је бомбардована њихова амбасада, а Русија није била играч уопште. Милошевић јесте био мајстор тактике, али лош стратег и због тога смо добили батине – рекао је Вујовић.
Он је, у истој емисији рекао, да су једина шанса за решавање косовског питања – које и дан данас није решено био споразум у Дејтону.
– Има још живих сведока који ће то да потврде, Милутиновић, Милуновић, Булатовић. Ја сам од Џона Барлија добио папир, који је Милошевић требало да потпише „Више од аутономије мање од независности“, који је, за разлику од онога што је тражено у Рамбујеу, имао за услов одлазак војних снага на Косово, а не на територију целе Србије. Он је тај папир згужвао и рекао да је у Дејтону због мировне конференције о Босни, а не о Косову. Тада сам зна да ће невоља да дође и да смо ту пропустили једину шансу – закључио је Вујовић.
