Запад Европе и Америку мучи необично и неочекивано питање: ко је заправо Емануел Макрон?
А многе тамошње политичаре и аналитичаре додатно брине то што су варијанте одговора на то питање повезане са невеселим прогнозама о будућности Европе и западног света у целини.
Британски лист Financial Times поручио је макрон да је „Наполеон а не Де Гол“.
Америчка агенција Bloomberg – која се не тако давно према председнику Француске односила са наглашеним симпатијама – оценила је да он жели да преузме контролу над Европом и упозорила да се његов план може и реализовати.
Централни лист америчких либерала The New York Times пренео је тврдњу шефа пољске дипломатије да је Макрон „Тројански коњ Русије“.
The New York Times је, са своје стране, дописао:
„Председник Француске види да у Европи постоји вакуум лидерства и жели да га он попуни. Незадовољан је непредвидљивошћу господина Трампа, а још га сматра весником доласка изолационистичке Америке, па зато инсистира на већој стратешкој аутономији Европе која би укључивала и способност да штити сама себе. Али, многи у НАТО, укључујући Немачку, Пољску и земље балтика и Централне Европе, сматрају да се Европа не може држати пред Русијом без САД и њиховог нуклеарног кишобрана. Брину их и тврдње господина Макрона да је тероризам главна опасност за НАТО а не Русија и Кина. Забрињавају их и Макронове везе са председником Русије Владимиром Путином“.
Bloomberg чак Макрона представља као својеврсног негативца из филмова о Џејмсу Бонду и тврди да тим његових тајних саветника специјално смишља чиме би Париз могао разљутити Немце и још неке. А и шта ће привући – највећу пажњу.
Макронов план преузимања контроле над Европом наводно укључује: обустављање пријема нових држава-чланица у ЕУ, ограничавање слободе кретања унутар Уније и – радикално јачање војне сарадње унутар ЕУ.
Све ово може изгледати безазленим, али су те три мере неки већ назвали – „клањем светих крава Европске уније“.
Обустављање пријема нових чланица за Макрона наводно није само додворавање евроскептицима. За француског лидера је много важније да не дозволи да су унутар ЕУ даље повећава број држава које су марионете САД (попут Пољске, Румуније и Бугарске), које би гласале по вољи Вашингтона, а не Париза. И још имале право вета и своје комесаре у Европској комисији.
Ограничавање кретања унутар ЕУ било би по вољи Немцима, Французима и Холанђанима којима је дојадило да за радна места у својим земљама конкуришу са „водоинсталатерима из Пољске“.
Макроново инсистирање на јачању војне сарадње унутар ЕУ у догледно време чини непотребним НАТО у његовом данашњем виду. Још директно води потискивању америчких трупа из Европе.
Ако се има у виду крилатица првог генералног секретара алијансе – лорда Хестингса Исмеја – да је НАТО створен да би „држао СССР изван Европе, Американце у Европи, а Немце у подређеном положају“ – јасно је да су Макронове намере (формирање армије ЕУ, поготово) изазов за НАТО и колосалан проблем за САД.
Многи су овако нешто пре очекивали од Берлина него од Париза.
