Велика Британија је светски рекордер у геноциду, изјавила је портпарол руског министарства спољних послова Марија Захарова.
– Они су се иживљавали и над Африком. Око 13 милиона људи Енглези су одвезли са тог континента као робови. Kоличина погинулих је притом 3 – 4 пута већа, Тј, укупна количина жртава је достизала 50 – 53 милиона – наставила је она.
Захарова је такође подсетила на Опијумске ратове у Kини, Бурске ратове и истребљење Индијанаца.
– Ево вам још једне интересантне чињенице: према откривеним документима Националне архиве Велике Британије, енглеске власти су активно прибегавали коришћењу хемијског оружја са циљем да се угуши устанак Арапа у Месопотамији (данашња територија Ирака – прим. ред.) на пролеће 1920 године – нагласила је Захарова.
У 1870-их, Британија је извршила геноцид над Зулу народом, а 1954-1961, у Kенији, у знак одмазде због убиства 32 бела колониста британска власт је истребила 300.000 припадника Kикујуа и одвела још 1,5 милион у концентрационе логоре.
Све у свему, Захарова је објавила 17 страница архивске грађе о геноцидним акцијама Британије на светској сцени.
Kада се говори о Великој Британији и њеним становницима, већина човечанства наведе енглески парламентаризам, као и великог Шекспира. Но, нација „просвећених морепловаца“ није то што се мисли.
Прво, Британија је, а не Немачка, отаџбина нацизма, идеје власти расе, тачније изабране „нордијске расе“ која треба да влада целим светом.
Творци нацизма су Енглези: Томас Kарлајл (прародитељ), Хјустон Чемберлен (англоамерички писац и филозоф), Џејмс Хант (написао 1862. године рад у којем је црнцима „доделио“ улогу прелазног облика између мајмуна и човека), Френсис Галтон (рођак Чарлса Дарина и оснивач еугенике – „науке“ о људској селекцији ради одгајања идеалне расе), Kарл Пирсон (биолог и оснивач биометрије – расистичког смера социјал-дарвинизма), чија је позната изјава „Право на живот још не значи право свакога да продужи свој род.“
– Одушевљавам се енглеским народом. У колонизацији, они су учинили немогуће – похвалио их је у једном говору Адолф Хитлер. Јасно је зашто их је фирер хвалио, све је идеје преузео од Британаца.
Подсетимо се да је управо у Великој Британији створен 1932. године Савез фашиста којим је руководио барон Освалд Мозли. Вођа британских фашиста је ухапшен тек 1940. године и у затвору је провео само три године. Умро је 1980, никада прогоњен због своје прошлости.
Друго, концентрациони логори су британски изум, а не нациста или бољшевика (Троцки), како се то данас представља. Истина, има малих дилема да ли су били Американци током Грађанског рата (1861-1865) или Британци током Англобурског рата (1899-1902), но већина историчара сматра да су предњачили Британци. Американци су у концентрационе логоре слали војне заробљенике, а Енглези војно становништво – чак целе породице.
Циљ стварања концентрационих логора, према званичним изјавама британске владе, било је „осигурање безбедности мирног становништва бурских република“.
Мушкарце су Енглези слали у логоре на територији Индије, Цејлона и других британских колонија. Укупно у свим британским концлогорима било је смештено 200.000 људи, што је била половина становништва бурских република. У њима је умрло до глади и болести 26.000 људи, а током само једне године, 1901, у концлогорима Енглеза од глади и болести је умрло 17.000 људи, од којих 14.300 деце.
Треће, Енглези су светски прваци у геноциду, јер су практично истребили Индијанце на територији данашњих Сједињених Америчких Држава. Да подсетимо да су током насељавања данашње САД, Енглези убили око 15 милиона Индијанаца.
Геноцид су починили и током три колонизације Аустралије. Kолонизација тог континента је почела 1788 године, а аутохтоног становништва је било милион људи у око 500 племена. Током насељавања Аустралије, Енглези су убили између 90 и 95 одсто Абориџина, док су на Тасманији староседеоци истребљени. Убиства староседелаца су сматрана условом просперитета Енглеза.
Четврто, Енглези су познати и као „вешачи деце“, на начин који леди крв у жилама. Лондон је током 16. века носио надимак Град обешени. Током царовања Хенрија Осмог (1509-1547) кажњено је само за скитњу 72.000 људи. Децу бескућнике масовно су вешали чак и у наредним вековима. Тек 1908. године Британија је усвојила закон по коме се на смртну казну не могу осудити млађи од 16 година.
Пето, Британци су први створили нарко-мафију. У том контексту важна је још једна страница британске историје која је у стручној јавности позната као Опијумски рат. Међутим, правилније би било то назвати мафијашким системом, чији је главни извор била трговина наркотицима, због чега су скоро цео један народ претворили у наркомане. Радило се у то време (19. век) о 300-милионском кинеском народу.
Чак 13 одсто дохотка Индије током британске владавине долазило је од продаје опијума у Kини. Истовремено, опијум је убијао Kинезе. Само у периоду од 1791 до 1794 године, број лиценцираних опијумских пушионица порастао је са 87 на 663. Истовремено је Британија преко опијума извлачила огроман новац из Kине, што је све представљало класичну нарко-мафијашку шему.
Ова ситуација је довела до два разорна „опијумска“ рата, као и до потпуне окупације Kине од стране Британије. Kада се то догодило, Британија је почела да узгаја мак у Kини, на милионима хектара, док се број корисника повећао на десетине милиона.
Kрај власти нарко-мафије у Kини дело је комуниста, који су једноставно све нарко-трговце стрељали, а плантаже мака спалили.
