„Нема светијих веза од братских“ је натпис на једном споменику на коме су осликани Украјинац, Србин и Рус, у граду Славјаносербску, у Луганској области. Ово осликава један историјски тренутак наше заједничке заветне историје, када је милошћу Руског царства формирана Славено-Србија, како би се ту настанили Срби који су били протерани из Османског царства, али и из Аустро-Угарске.
Перфидна пропаганда која ових дана пита „Када су то нама Руси били браћа?“ тера нас да се још једном присетимо историјата наших односа.
Не улазећи у богату средњовековну историју, не обазирући се много на то да је Иван Грозни најближе срцу држао Светог Саву и српске манастире, те да је био заштитник и да је даривао манастир Милешеву током окупације, нити се задржавајући на томе како је Митрополија на Цетињу опстајала вековима искључиво захваљујући Петрограду, бавићемо се нешто ближом историјом.
Када су нам Руси икада помогли?
Можда онда када су пресудно помогли Први и Други српски устанак?
На барјаку војводе попа Луке Лазаревића стоји натпис који има своју пророчку вредност, а преведен са црквенословенског гласи:
„Овај руски орао милостиво штити Србију за њену храброст и учиниће је пространом да се и у будућа времена одбрани српски народ од наговора. По свима надлештвима даје своју реч да се наново потврди лице и име српског народа!“
На другој страни:
„Само једна животна воља и слога чине собом јаку одбрану за плодне земље. Врлина и сила још више појачавају многа дела и врло помажу Србију. По ваздуху до самога неба сеју своју Славу, потврђујући је крвљу, ма да у злато нису оденута.“
Када су нам икада Руси помогли?
Можда онда када су 1878. године ослободили цео Балкан од Турака?
У међуратном периоду у тадашњој Краљевини Југославији живео је извесни Деда Рус Александар, Рус из беле емиграције, који се тога сећа овако:
„Знајући историју Русије, ја, Деда Рус, потпуно верујем да је руски цар Александар II објавио рат Турској 1877. године због своје љубави према Словенима, по молби свога сина престолонаследника Александра, а такође и под притиском јавног мњења целокупног руског народа.“
Александар Курићанов, кога су Срби од милоште звали Деда Рус, даље објашњава да, када је у његову губернију дошла мобилизација, сви су је дочекали са одушевљењем јер су ишли да бране братску Србију.
Да ли су нам икада Руси помогли?
Можда онда када је велики руски цар Николај II био гарант Балканског савеза, када смо повратили царски Призрен, царско Скопље, Косово и Метохију и целу Стару Србију.
Или онда када је Црвена армија несебично ослободила целу Европу од нацизма?
Или онда када брани Републику Српску од нестанка? Када је у историји златним словима остало гордо и поносито Чуркиново „не“? Или онда када светињу Косово и Метохију, коју нам је и помогла да ослободимо, сада једина помаже да сачувамо? Или онда када је једина у свету бранилац здравог разума, конзервативног породичног живота и последњи бастион и заштитник православне вере?
Владимир Путин за нас није само председник, него симбол отпора и уздизања Русије, симбол да се са Србијом више никада неће опходити као деведесетих.
Због свега овога треба да се држимо речи Владике Николаја:
„Савест наша нас приморава да плачемо када Руси плачу и да се радујемо када се Руси радују.“
Смемо ли икада заборавити да је руски цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српског народа? Смемо ли прећутати да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас?
Русија је војно друга најјача сила на свету, геостратешки такође, а заједно са Кином кроз БРИКС води најамбициознији интегративни процес. Специјална војна операција напредује својим током и завршиће се испуњењем свих циљева; рат исцрпљивања на коме инсистира Северноатлантски пакт био је погубан по нацистички режим у Кијеву.
Живимо у мултиполарном свету у настајању који предводи Русија, и треба да будемо на страни победника, као и увек у нашој историји. Али чак и да није тако, треба се држати онога што је Владика Николај рекао и подржати Русију јер је исправна и праведна.
Геополитика намеће да свој безбедносни и енергетски сектор подредите оној земљи са којом немате нерешених питања и која вам је заштитница. Зато је НИС у руским и српским рукама. Компанија коју су квислинзи из Демократске странке уништили у тренутку аквизиције и није вредела више од онога колико је плаћена, без обзира на монтиране процене досманлијског режима. Без обзира на то, Русија је кумулативно у НИС уложила преко 4 милијарде евра директне инвестиције у претходним годинама и вероватно је реч о најуспешнијој приватизацији у земљи.
Сигуран сам да ће у новом наступу према Америци српски и руски стручњаци успети да изопште НИС од санкција, мудром политиком нашег председника Александра Вучића, а да ће сви они који би служили НАТО пакту, поготово они који су русофили само када је то корисно, бити постађени и изопштени из јавног и друштвеног живота.
Руси имају крилатицу: „Ми смо Руси, са нама је Бог.“
Ја кажем и увек говорим: Срби су јачи. Ми смо Срби, са нама су и Руси и Бог.