Медији у Хрватској последњих дана спекулишу где ће Пленковић наставити своју политичку каријеру да ли на Банским дворима или на Шумановом тргу
Иако Србија није учествовала на изборима за Европски парламент, пошто није чланица Европске уније, свакако да је званични Београд са великим интересовањем испратио резултате, али и са истоветном пажњом прати расплет када је у питању формирање европских институција, односно ко ће заузети кључне позиције у новој бриселској администрацији. Последњих дана једно име је постало јако битно. Реч је о актуелном премијеру Хрватске Андреју Пленковићу, који се помиње као могући наследник Федерике Могерини.
Да Европска народна партија, којој припада и ХДЗ, озбиљно рачуна на Пленковића показао је потез челника европских народњака, који су хрватског премијера заједно с премијером Летоније Крисјанисом Каринсом задужили да у име њихове групације учествује у постизборним преговорима о расподели челних места кључних институција Европске уније.
Пленковић је већ боравио да у Бриселу, као заменика шефа хрватске Мисије при Европској унији, а није тајна да има амбиције да гради европску каријеру.
Како су његово европејство и његова жеља да демократизује Хрватску на великом су искушењу и маневарски простор за то му је сужен.
Има и све више конкурената у властитој странци, па би на страначким изборима следеће године могао имати више противкандидата.
За сада се спомињу бивши шефови хрватске дипломатије Давор Иво Штир и Миро Ковач, али листа ће сигурно бити дужа.
Зато и медији у Хрватској последњих дана спекулишу где ће Пленковић наставити своју политичку каријеру да ли на Банским дворима или на Шумановом тргу.
У том смислу доста зависи од предстојећих преговора у петак око расподеле кључних функција у ЕУ.
Како преноси, хрватски Вечерњи лист, на скупу европских народњака, сви премијери и председници који припадају ЕПП-у једногласно су потврдили подршку Манфреду Веберу за место председника Европске комисије.
И Пленковић је један од најпреданијих заговорника Веберове кандидатуре да наследи Жан-Клод Јункера.
Било би зато нелогично да ико, поготово он сам, сигнализира да је Пленковић потенцијална резерва за дужност за коју сви подржавају Вебера. Ипак, у случају да у преговорима који следе Вебер којим случајем отпадне, а на томе доста предано раде европски либерали и француски председник Емануел Макрон, могле би се променити околности.
Ако либерали у преговорима с народњацима и социјалистима наметну своју кандидаткињу Маргрете Вестагер за шефицу Комисије, тада би ЕПП-у припала нека друга од челних дужности о којима се преговара у пакету и тек би тада, ако баш жели и ако процени да има подршку која му даје реалну шансу, Пленковић могао истакнути своју кандидатуру – или за место председника Европског већа или високог представника за спољну и безбедносну политику ЕУ, односно функцију на којој је још увек Федерика Могерини.
Како је Могерини била задужена за моделовање дијалога између Београда и Приштине, јасно је зашто српским властима може бити значајно, коју ће функцију преузети Пленковић.
Постоје калкулације да се Пленковић помери са дужности премијера Хрватске на неко високо место у Бриселу, али то за сада није потврђено, каже Александар Попов, председник Центра за регионализам.
– Како би се то одразило на Србију, то је у домену спекулација. Прва и најважнија ствар у вези преговора Београда и Приштине јесте, да ли ће они остати у оквирима као што је до сада било. Односно, да ли ће моделовање тих преговора остати у рукама шефа европске дипломатије – рекао нам је Попов.
Према његовим речима, многе ствари „висе у ваздуху“.
– Доста тога зависи од тога како ће протећи самит у Паризу, где ће Косово бити главна тема. Доста је непознаница око наставка преговора – указао је Попов и додао:
– А, како би се Пленковић понашао у тој ситуацији, највероватније да би морао да прати политику ЕУ. Не верујем да би могао, као високи званичник ЕУ, да се ставља на било чију страну, већ би морао да буде неутралан.
Попов подсећа да се Могерини није превише строго поставила.
– Тиме што није енергичније вршила притисак на обе стране да спроводу Бриселски споразум, својом пасивношћу је довела у ћорсокак преговоре између Београда и Приштина – напоменуо је Попов.
Иначе, Хрватску чека од 1. јануара председавање ЕУ. Ако остане на челу хрватске владе, наставак Пленковићеве европске каријери био би упитан, јер би требало да чека наредне изборе у Европи, а нико не може да прогнозира шта ће до тада бити.
