Када је средњовековна Србија већ била под Османлијама, титула српског деспота још није нестала.
Један од последњих људи који ју је понео био је Павле Бакић, српски властелин са Венчаца, војсковођа и човек чији је живот готово непрекидно пролазио у ратовима.
Почетком 16. века управљао је великим поседом у Смедеревском санџаку, али је 1525. напустио османску Србију и прешао у Угарску.
Већ наредне године учествовао је у Мохачкој бици. Касније је стао на страну Фердинанда Хабзбуршког и постао један од истакнутих заповедника у борбама против Османлија.
Ратовао је током великих османских похода према Бечу, а 1532. године, према историјским изворима, у двобоју је убио османског заповедника Осман-агу.
Краљ Фердинанд I му је 20. септембра 1537. доделио титулу српског деспота, са намером да око њега окупи Србе у борби против Османског царства.
Али Павле Бакић је титулу носио само деветнаест дана.
Погинуо је 9. октобра 1537. код Горјана, недалеко од Ђакова, штитећи повлачење хришћанске војске после неуспелог похода на Осијек.
Тако је Павле Бакић остао упамћен као последњи носилац титуле српског деспота у Угарској и као један од последњих представника старе српске властеле који је живот завршио на бојном пољу.