За редитељку је већ велики помак то што се могла отворити тема везана за НДХ
Угодно сам изненађена позитивним реакцијама које су након емитовање филма о Диани Будисављевић уследиле у Хрватској. Наша фејсбук-страница је пуна похвала, али и порука да један огроман број људи жели суживот, добре односе са Србијом. Да не мрзе и не желе да мрзе – рекла је редитељка Дана Будисављевић, након што је истовремено њен филм „Дневник Диане Будисављевић“ прексиноћ приказан на ХРТ и РТС.
- Браво, треба проговорити о НДХ да можемо схватити како је и у том страшном режиму било добрих људи и да никако сви нису били усташе – једна је од реакција на друштвеним мрежама. – Ако се ми Хрвати искрено покајемо онда ћемо моћи да сузбијемо мржњу која је била према Србима и Јеврејима у то страшно ратно време – поручују они који су гледали филм, док има и негативних реакција попут оне „каква Диана Будисављевић, козарачку децу спасавао је блажени кардинал Алојзије Степинац“.
- Ако могу да говорим у процентима, више од деведесет одсто реакција је позитивно. Све сам их прочитала и посебно ме развеселило што у свим тим реакцијама нема мржње, нема мржње према Србији. Људи напросто желе да се односи између две државе нормализују – каже Дана.
Редитељка је посебно задовољна што је филм истовремено приказан у Хрватској и Србији, а сада је чека нови посао постављања виртуелног музеја о великој хуманитарки Диани Будисављевић. Платформу за музеј под називом „Од филма до музеја“ припрема предузеће „Хулахоп“, које је било и продуцент филма, а требало би да буде представљена и грађа која је прикупљена за време припреме филма. Готово десет година екипа филма сакупљала је све што је остало из времена када је Диана Будисављевић спасавала козарачку децу, па је тако пронађена и оригинална писаћа машина на којој је писала. Ту су и хиљаде страница оригиналних докумената, тонски запис, видео-материјал и фотографије, као и 113 сведочанстава козарачке деце. Биће изложен и документ на основу којег је 1945. године Диани Будисављевић одузета картотека, након чега је разочарана напустила бившу Југославију и вратила се у Аустрију.
- Интернет је можда најбоље место за презентацију тог материјала, иако припремамо и амбициозни пројект „правог“ музеја који би био у Загребу. Али, музеј изискује велика средства за одржавање, рад кустоса и све друго, тако да ћемо у првој фази, највероватније већ ове јесени, поставити виртуелни музеј – каже Дана.
Иде се корак по корак, а за редитељку је већ велики помак то што се могла отворити тема везана за НДХ:
- Тек када се то урадило могло се ићи даље и поручити да сви нису били у Хрватској усташе, да је било добрих људи у грађанској класи. Данас о свему томе морамо и можемо да разговарамо.
У Загребу један трг носи име Диане Будисављевић, а редитељка се нада да је то само почетак и да ће у више градова у Хрватској и Србији улице и тргови добити њено име.
- Иде то све полако, али иде – поручује Дана Будисављевић.
Она тврди да је добро да се о том мрачном времену данас отворено разговара, да млади људи сазнају што се догодило. Виртуелни музеј биће нова прилика да се спозна историја, поготово што ће бити представљен материјал који нико до сада није видео. У филму је коришћен само мали део те документације, а готово 80 одсто материјала чека да буде доступно јавности. Део материјала је уступила и Силвија Сабо, унука Диане Будисављевић, која је пронашла и њен дневник.
Хрватска телевизија требало би на јесен да започне са емитовањем серијала о НДХ који је припремио историчар Хрвоје Kласић. Након снимања дошло је до застоја у монтажи, али сада постоје шансе да ће гледаоци ипак видети десет наставака серијала.
