Најновијим решењима о постављењу Лазара Лазовића за вршиоца функције главног тужиоца у Шапцу и Тање Вукићевић у Апелационом тужилаштву у Крагујевцу, фактички је извршен правни пуч унутар тужилачког система. Ова именовања, како указују саговорници портала Васељенска, спроведена су директним заобилажењем Високог савета тужилаштва, чиме је институција која би по Уставу требало да бира тужиоце, сведена на немог посматрача.
Иако су законски рокови за избор тужилаца јасно дефинисани, Савет овим питањима на својим званичним седницама од почетка године није ни одлучивао. Напротив, уместо јавног и законом прописаног поступка, јавност је за ова именовања сазнала из медија. Решења су, према нашим сазнањима, потписале Загорка Доловац и Татјана Лагумџија, отварају низ питања о томе ко заиста доноси одлуке у тужилачком систему Србије.
Како наводи извор Васељенске из тужилаштва, „целокупан маневар постављења тужилаца у Шапцу и Крагујевцу представља грубо изигравање Закона о јавном тужилаштву, којим се суштински поништава уставна улога Високог савета тужилаштва као изборног органа чиме се гарантује самосталност“.
„Према члану 68. Закона о јавном тужилаштву, искључива надлежност за постављање вршилаца функција након престанка мандата припада Високом савету тужилаштва као колективном телу, а не појединцима из тужилачке хијерархије,“ баш зато, све што се десило у поводом ових тајних именовања указује на системско заобилажење закона.
„Примењена је стратегија свесног прећуткивања чињенице да су функције упражњене, како би се заобишао законски рок од 30 дана и онемогућило Савету да одлучује на званичним седницама.“
На тај начин, како тврди, створен је вештачки институционални вакуум који је искоришћен за доношење одлука ван формалне процедуре.
„Потписивање ових аката од стране Врховне тужитељке и њене најближе сараднице представља практично преузимање суверенитета органа који би требало да контролише њихов рад. Која је онда сврха постојања Високог савета тужилаштва?“
Наш саговорник указује и на могућу злоупотребу других правних механизама које је врховна јавна тужитељка Загорка Доловац годинама користила, као што је институт упућивања, преко кога је годинама контролисала тужиоце у специјалним тужилаштвима.
„Ви кроз овај случај видите како се свесно заобилази закон, а то је већ постала пракса, пре свега како се вршила злоупотреба института ‘упућивања’ из чланова 111. и 112. Закона о јавном тужилаштву, који је замишљен као привремена мера, а не као пречица за трајно инсталирање кадрова блиских врху пирамиде моћи. Оваквим поступцима не само да се компромитује легитимитет Лазовића и Вукићевићеве, већ ми стичемо утисак да су унутрашњи правилници и дискрециона моћ појединаца изнад Устава и закона.“
С тим у вези, редакција портала Васељенска званично је упутила захтев Високом савету тужилаштва за приступ информацијама од јавног значаја, позивајући се на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закон о јавном информисању и медијима.
У захтеву се тражи да ВСТ одговори на кључна питања, и то да ли је уопште расправљао о овим именовањима, по ком правном основу су донета решења мимо седнице, зашто није испоштован рок од 30 дана, као и да ли су сви чланови Савета били обавештени о упражњеним функцијама.
Посебно се захтева достављање копија решења о именовању Лазара Лазовића и Тање Вукићевић, као и докази да су чланови ВСТ-а благовремено информисани, што би показало да ли је реч о институционалном пропусту или свесно организованом заобилажењу закона.
Јер, уколико се потврди да су одлуке донете ван система који је за то надлежан, питање више није кадровско, већ уставно.