У свечаној сали „Фјодор Шаљапин“ Руског дома у Београду приказан је филм „Август“, једно од најгледанијих и најхваљенијих руских филмских остварења у овој години.
Филм, који је у Русији за мање од месец дана погледало више од два и по милиона људи, режирали су Никита Висоцки и Иља Лебедев, по мотивима култног романа Владимира Богомолова „Тренутак истине“. У питању је једно од најпознатијих дела совјетске ратне прозе, које се и данас сматра једним од најзначајнијих у руској литератури о Другом светском рат
Главну улогу, капетана Павела Аљохина, тумачи Сергеј Безруков, док су у улогама његових сабораца Никита Кологриви као поручник Јевгениј Таманцев и Павел Табаков као гардијски поручник Андреј Блинов. Продуценти филма су Константин Ернст и Анатолиј Максимов, док је овај ратни спектакл снимљен уз подршку Фонда кино и Првог канала.
Радња је смештена у август 1944. године, у шуме западне Белорусије, на територију која је тек ослобођена од немачке окупације. Док совјетске трупе напредују ка западној граници, у позадини делују непријатељске извиђачко-диверзантске групе. Њихово откривање и ликвидацију преузимају официри контраобавештајне службе СМЕРШ, чија је мисија да спрече удар с леђа и обезбеде успех предстојеће операције.
Филм „Август“ је, по оцени руских критичара, спој историјске драме и психолошког трилера, са снажним емоционалним набојем. Безруков у улози Аљохина доноси лик човека који у рату не губи човечност, већ управо у суровим условима показује моралну и духовну снагу. Његова глума, по речима филмских рецензената, „спаја чврстину официра и крхкост човека који носи терет одговорности за друге“.
Режисери Висоцки и Лебедев успели су да дочарају атмосферу ратне Белорусије, користећи природне локације у Карелији, Ростовској и Калининградској области. Сценографија, костими и фотографија у филму граде убедљиву слику времена, док музика појачава драмску напетост и унутрашњу тишину јунака који знају да вешто раде посао од којег зависи судбина фронта.
Руски филмски критичари истичу да „Август“ наставља традицију класичних ратних филмова, али са савременим ритмом и визуелним стилом који приближава причу млађој публици. За једне, то је „најбољи ратни филм године“, а за друге „филм који подсећа на прави смисао речи: дужност и част“.
Иако су поједине рецензије указале да филм не достиже дубину Богомоловљевог романа, већ се више ослања на акцију и емоцију, општи утисак је да је реч о снажном, достојанственом и уметнички дотераном делу које оживљава епоху победе и жртве.
Пројекција у Руском дому потврдила је да београдска публика негује велико интересовање за савремену руску кинематографију. „Август“ је оставио снажан утисак као филм који, без патетике, подсећа на цену победе и на хероје који су деловали у сенци, у „тренутку истине“ који је одредио ток историје.