Британски лист Телеграф у опсежној анализи признаје – стратегија Владимира Путина са златом донела је Русији огромну предност, док је Велика Британија остала без сопственог ослонца у том сегменту.

Док су западне санкције годинама покушавале да поткопају руску економију, кључни део одбране формиран је много раније – тихо, без помпе, још 2006. године, када је Централна банка Русије престала да продаје и почела да масовно купује злато.

Према британским новинарима, та одлука је била део ширег плана познатог као “економија тврђава” – систем отпорнији на спољне притиске и финансијске потресе.

Током наредних година, Русија је постала један од највећих купаца злата на свету, а резултат те дугорочне стратегије данас се види јасније него икад.

Цена злата, која је почетком године већ порасла више од 50%, недавно је први пут прешла границу од 4000 долара за унцу. Тиме су руске резерве од 2326,5 тона досегле вредност већу од 302 милијарде долара.

Бројеви делују још импресивније кад се погледа уназад – од 2006. године вредност злата порасла је за чак 841%. Тај раст претворио је оно што је тада деловало као конзервативан потез у једно од најисплативијих улагања у модерној економској историји.

Тхе Телеграпх подсећа да је Централна банка Русије нарочито појачала куповину 2014. године, управо у време када је земља вратила Kрим под своју контролу. У наредних пет година купљено је 1258 тона злата, чиме је формиран шести по величини национални златни фонд на свету.

У тексту британског листа наводи се да та резерва сада омогућава Русији да убира конкретне користи – не само кроз повећање вредности већ и кроз трговину. Тако је у августу ове године, према подацима које цитира Тхе Телеграпх, Русија продала нешто више од три тоне златних полуга и приходовала око 441 милион долара.

Насупрот томе, Велика Британија, пише исти лист, не може да се похвали успешном златном стратегијом. Њене резерве су знатно скромније – 310,3 тоне, процењене на око 40,1 милијарду долара. Британски новинари признају да би ситуација изгледала сасвим другачије да је Лондон пре двадесетак година следио сличан курс.

Kада се сви подаци саберу, резултат је јасан: одлука из 2006. године претворила се у стуб отпорности једне економије суочене са озбиљним спољним изазовима.

Аналитичари у Лондону закључују да је Путинова златна стратегија донела “неочекивано богате плодове”. А између редова, чита се и нешто друго – да су лекције о дугорочној визији, дисциплинованом акумулирању и стратешкој доследности понекад вредније од самог метала.

(Wебтрибуне.рс)