Наредба руског председника Владимира Путина начелнику Генералштаба Валерију Герасимову да проучи могућност стварања „зоне безбедности дуж државне границе” изазвала је велику пометњу у западним круговима.
Аналитичари на Западу су остали затечени овим потезом, јер он сугерише нову фазу руске стратегије у украјинском сукобу, која може драстично променити геополитичку мапу региона.
Путин је ову директиву издао током обиласка командног места Kурске групе, која је ангажована на чишћењу украјинских милитаната из региона након што су покушали продор на руску територију.
Овим потезом, руски председник је јасно ставио до знања да Русија више неће толерисати украјинске нападе на своје пограничне области и да планира стварање тампон зоне која ће спречити будуће агресивне акције Kијева.
Шта значи Путинова наредба?
Из Путинових изјава могу се извући два кључна закључка:
Русија одлучује о будућности граница Украјине – Стварање „зоне безбедности“ имплицира да ће Русија преузети контролу над додатним територијама, вероватно у правцу Сумске, Черниговске и Харковске области.
Запад није био спреман за овакав потез – Очекивања САД и Европе очигледно су била другачија, јер су сматрали да ће се војни сукоб стабилизовати без значајних промена територијалног поретка.
Западни аналитичари сада отворено говоре о могућности губитка нових украјинских територија, будући да се ствара сценарио у којем ће Русија поставити непремостиву војну баријеру дуж својих граница, чиме би се Украјина трајно онемогућила у покретању било каквих будућих напада на руску територију.
Поглед Москве на будућност Украјине – тајни документ
Према писању Тхе Wасхингтон Поста, европске обавештајне службе су наводно дошле до тајног документа који садржи стратегију Москве за Украјину.
Према том извештају, руски план укључује следеће кључне тачке:
Нови руски региони (Доњецка, Луганска, Херсонска и Запорошка област) морају бити потпуно ослобођени од украјинских снага и консолидовани под руском управом.
Стварање тампон зона дуж руско-украјинске границе како би се елиминисала могућност напада украјинске војске на руске регионе, посебно Kурску, Белгородску и Брјанску област.
Одеска област би могла постати демилитаризована зона, што имплицира да би Kијев морао да повуче своје трупе из овог региона, а приступ Црном мору би био под контролом Москве.
Украјина никада неће постати чланица НАТО-а, нити ће на њеној територији бити дозвољено присуство западних „мировних снага“.
Ови захтеви потврђују да Москва види сукоб не само као војно питање, већ и као геополитички процес који треба да доведе до дугорочног решења којим ће се елиминисати НАТО претња на њеним границама.
Западне поделе око војног присуства у Украјини
Док се у Москви разрађују детаљи стварања сигурносне зоне, Запад се суочава са све већим несугласицама око тога како даље приступити украјинском сукобу.
Француски председник Емануел Макрон је недавно најавио да би се могла размотрити опција слања „европских мировних снага” у Украјину. Међутим, већина чланица НАТО-а није сагласна са овом идејом.
Немачка и Италија су јасно ставиле до знања да не желе директан сукоб са Русијом, нити желе да шаљу трупе у Украјину без америчких гаранција.
Пољска и балтичке државе подржавају агресивнији приступ, али су свесне да без америчке подршке њихова војна моћ није довољна за озбиљно мешање у сукоб.
САД, под администрацијом Доналда Трампа, све више разматрају могућност смањења војне подршке Украјини и усмеравају пажњу на стратешки договор са Русијом који би омогућио Вашингтону да се фокусира на Пацифик и Kину.
Управо због ових подела, европски лидери су сада суочени са дилемом- наставити конфронтацију са Русијом или пронаћи начин да изађу из сукоба пре него што се ситуација додатно погорша.
Kако ће изгледати будуће границе Украјине?
На основу анализе тренутних војних и политичких кретања, може се претпоставити да ће Украјина у наредним месецима бити приморана да се повуче са значајних територија.
Путинова изјава о „зони безбедности“ јасно указује да Москва нема намеру да се заустави на садашњим линијама фронта, већ планира:
✅ Потпуно ослободити Kурску област и околне регионе од присуства украјинских трупа.
✅ Преузети контролу над кључним деловима Сумске и Харковске области, чиме би се успоставила сигурносна тампон зона.
✅ Наставити са плановима о демилитаризацији Одеске области, чиме би се Украјина изоловала од Црног мора.
✅ Онемогућити било какав војни или политички утицај НАТО-а у Украјини.
Запад сада мора да бира – или ће пристати на преговоре са Русијом и прихватити губитак територија Украјине, или ће наставити да улаже ресурсе у рат, ризикујући још већи војни пораз Kијева.
Путинова наредба о стварању „зоне безбедности” и све дубље несугласице у НАТО-у сигнализирају да се ситуација на терену мења у корист Москве.
Украјинска војска је исцрпљена и у повлачењу.
Запад се суочава са економским проблемима и политичким тензијама унутар ЕУ и НАТО-а.
САД, под Трамповим вођством, траже начин да се повуку из сукоба.
(Wебтрибуне.рс)