Нешто се помера у глобалној игри моћи: Русија је званично ратификовала Споразум о стратешком партнерству са Венецуелом. Документ је потписан 7. маја 2025. у Москви, а потпис председника Владимира Путина сада му даје пуну правну снагу.

У њему се јасно наводи оно што многи виде као отворену поруку Вашингтону: Стране се противе једностраним санкцијама које, како стоји у тексту, крше Повељу Уједињених нација и принципе међународног права.

И то није све. Споразум иде даље од обичне политичке сарадње. Москва и Kаракас планирају заједничку финансијску инфраструктуру, независну од западних система, док паралелно учвршћују везе у енергетици, контроли наоружања и неширењу оружја.

У оквиру документа помиње се и сарадња у области спорта, културе и хуманитарних програма – што делује као детаљ, али заправо гради ширу слику: Дугорочно везивање две државе које су под сличним спољним притисцима.

Званично, то је партнерски споразум. Незванично, многи га виде као „прст у око“ Сједињеним Државама и њиховом председнику Доналду Трампу. Јер, док се Вашингтон већ годинама учвршћује у Украјини – слањем америчког оружја и војних инструктора – сада Русија долази на праг Америке. И то кроз земљу чије обале излазе на Kарипско море.

Оно што се не помиње јавно, али се све чешће шапуће у дипломатским круговима, јесте да су руски ПВО системи већ присутни у Венецуели. Незваничне информације говоре и о руским војним инструкторима који обучавају локалне снаге.

У исто време, америчка војска распоредила је своје јединице дуж обала Венецуеле – под изговором надзора, али то тешко пролази незапажено у Москви.

У документу се налази и симболична порука: Борба против „наслеђа и фалсификовања историје колонијализма“, као и осуда расизма, геноцида и других злочина. Такав тон није случајан – долази у тренутку када се свет поново дели на блокове, а свака реч у међународним споразумима има политичку тежину.

Многи аналитичари примећују да се понавља образац познат из Хладног рата, само под новим условима и са другачијим играчима. Неки ће рећи да је ово почетак новог глобалног надметања, док други верују да је у питању само покушај балансирања моћи. Ипак, једно је сигурно: Границе утицаја више нису тамо где су биле.

А шта ће бити даље – остаје да се види. Свет се мења брже него икад, а питање ко ће први повући следећи потез сада лебди негде између Москве, Kаракаса и Вашингтона.

(Wебтрибуне.рс)