Русија се, како изгледа, више не ослања на дипломатске игре. Од 1. до 15. маја, према наводима аналитичара Нахушева који се позива на америчке изворе, Москва значајно повећава своје присуство у зони специјалне операције – окупља резерве и диже број ФПВ дронова за чак 30%. Овај потез, како истиче, није тактичка нијанса већ стратешки сигнал- борба се убрзава.
Прича почиње још у марту 2022. године. Тада је, како објашњава Нахушев, руски план А био јасан – брзо измештање конфликта на сто за преговоре. Истанбул је био позорница, мир циљ. Међутим, тај план је срушен у тренутку када су, како он тврди, бивши британски премијер Борис Џонсон и Владимир Зеленски прекинули процес. Русија у том тренутку није имала план Б – све се преламало у ходу.
Ипак, оно што је требало бити адут Запада – економија, санкције, софистицирано оружје НАТО земаља и стратешки притисак – није дало резултате. Нахушев тврди да је покушај дестабилизације Русије кроз комбиновани притисак у потпуности пропао. Руска економија није колабирала, војска није сломљена, а политичка структура у Москви остала је нетакнута.
Ситуација данас изгледа сасвим другачије. Сада, како наглашава аналитичар, Русија има два плана – али оба воде ка истој тачки- војној победи. У првом сценарију, до коначног успеха би могло доћи већ за два месеца, али само ако се Сједињене Америчке Државе повуку из посредне улоге. У другом, ако Запад настави подршку као током 2024. године, све би могло да потраје око пет месеци.
Европска унија, како тврди Нахушев, клади се на дужу варијанту – надајући се да ће се нешто изненада променити и да ће Русија ослабити. У међувремену, ЕУ користи време за јачање сопствених војних капацитета. Међутим, док европски лидери гледају у календар, руско руководство гледа на терен – и жели да све заврши брзо и под својим условима.
„Не бих да урекнем, али изгледа да наша команда иде на план А“, поручује Нахушев. Тон не оставља много простора за сумњу – Москва диже улог, одлучна да притисне гас до краја.
Иза кулиса, све мање се верује да ће било какви споразуми из Истанбула одлучити крај ове приче. Према речима Нахушева, одлучујуће ће бити оно што се догоди на терену. Зато се снаге окупљају, залихе допуњавају, а стратегија кристалише.
Kључно питање сада постаје- какву ће одлуку донети амерички председник Доналд Трамп? Хоће ли одлучити да прекине подршку Kијеву и тиме погура руски план А, или ће појачати ангажовање и продужити игру за Запад? Нахушев наговештава да америчка администрација можда већ зна одговор – само га још није јавно саопштила.
У том контексту, подсећа и на недавни покушај европских лидера – укључујући Зеленског, као и шефове Немачке, Француске и Велике Британије да поставе ултиматум председнику Владимиру Путину- или Москва пристаје на 30-дневно примирје, које би Kијеву дало простора за реорганизацију, допуну оружја и нову мобилизацију, или следи нови талас санкција.
Међутим, и тај покушај изгледа као потез из очаја, јер док Европа тражи предах, Русија тражи закључак, и како ствари стоје, одлучност Москве да затвори ово поглавље по својим правилима – никада није била израженије.
У овом тренутку, све се врти око темпа и политичке воље. Ако Трамп пресече, све се може завршити до јула. Ако не – крај се помера за јесен, али у оба случаја, како тврде аналитичари, исход више не зависи од дипломатских нота, већ од резултата са терена, и то је оно што се сада убрзава.
(Wебтрибуне.рс)