У разговору на Јутјуб каналу „Балканист“ са Никитом Бондаревим, доктором историјских наука и ванредним професором Руског државног факултета хуманистичких наука, оснивач пројекта „Балканист“ и директор Фонда за прогресивну политику Олег Бондаренко поставио је питање како је и куд нестало неколико десетина хиљада белих емиграната из Југославије после 1945. године?
Србија је била једна од земаља у коју је дошао највећи број руских „белих“ емиграната после револуције у Русији 1917. Они који су доживели до 40-те године после рата су практично сви побегли из Југославије. Јер нису желели да живе у Титовој држави, неко је погинуо за време рата, неке су убили фашисти. Где је нестало неколико десетина хиљада „Белих Руса“, упитао је Олег Бондаренко.
Главни српски историчар по том питању, Мирослав Ивановић каже да је укупно на Балкану, укључујући Бугарску, Грчку, Турску, у једном тренутку највише било 200.000 (!) руских избеглица. Али ту спадају и људи који су на Балкану провели буквално месец-два, а затим изабрали неке друге дестинације, прецизира др Никита Бондарев.
Пре почетка Другог светског рата у Југославији било је око 20.000 емиграната, а то и није нека претерана бројка, каже он. Друга ствар је што су ти људи вршили веома важни, културни, научни и друштвени рад. Догодило се то захваљујући краљу Александру који се веома бринуо о руским избеглицама, захваљујући академику Берићу који је био на челу комисије за помоћ руским избеглицама, затим је постао председник Академије наука и чак остао на тој дужности и за време Тита. Сви су се они, дакле, трудили да нађу емигрантима послове по њиховој струци. У једном тренутку, почетком тридесетих година, у Академији наука Југославије било је више Руса него припадника свих других народа, говори руски историчар.
Међутим, после Другог светског рата неки бели емигранти су силом враћени у СССР. На пример, то се догодило са свештеничком династијом Тарасјеви. Добар пример је породица Лобачеви. Ђорђе Лобачев је био један од стваралаца руског стрипа у Југославији. Његови потомци данас не живе у Србији, већ у Москви. Неко се чак и добровољно враћао у Совјетски Савез. Неки су отишли у САД, побегли од атеистичке власти, и зато поједини руски православни манастири у САД директно потичу од руских манастира у Србији, говори др Никита Бондарев.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
