Скупштински Одбор за правосуђе одбио је данас да усвоји извештаје Врховног јавног тужиоца Загорке Доловац о раду тужилаштва у Републици Србији за 2021, 2022, 2023. и 2024. годину.
Ове одлуке су, како сазнајемо, последица хаотичног стања у којем се тужилаштво већ дуже време налази.
Наиме, према речима председника Одбора за правосуђе Угљеше Мрдића, Извештај Врховног јавног тужиоца и Врховног јавног тужилаштва Републике Србије за 2024. годину није усвојен јер не испуњава сврху извештавања, као ни међународне стандарде на које се Србија обавезала, нарочито након уставних промена. Извештај испуњава само форму, сматра Одбор за правосуђе.
Према оцени овог скупштинског органа, Извештај не испуњава стандарде аналитичности, транспарентности, стратешког планирања и квалитативног мерења учинка које захтевају нови закони и европске препоруке, као и методологије прикупљања и обраде података у складу са домаћим прописима и стандардима ЕУ у Поглављу 23.
У Извештају, који обилује квантитативним подацима о броју предмета, изостају квалитативни показатељи, нарочито у сложеним предметима корупције, организованог криминала, насиља над женама и децом, малолетницима и другим приоритетним областима.
У том смислу, како је навео Мрдић, изостали су квалитативни показатељи – као што су разлози за обуставе поступака, анализа укинутих оптужница, анализа неуспелих оптужења пред судовима, узроци дуготрајних истрага, као и трошкови које је Република Србија морала да исплати услед неуспеха у поступцима.
Последица оваквог извештавања јесте немогућност да се оцени квалитет, професионалност и законитост рада тужилаштава у 2024. години, а посебно када су у питању трошкови које је Република Србија морала да исплати због неуспеха у поступцима које је водило тужилаштво, навео је Мрдић. Подсетио је и да, према члану 58 Закона о јавном тужилаштву, за штету коју носилац јавнотужилачке функције проузрокује незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија, а тог податка у Извештају Врховног јавног тужиоца нема.
Такође, у Извештају није дата анализа предмета и трендова у посебно приоритетним областима корупције и високе корупције, организованог криминала, привредног криминала, дигиталног и сајбер криминала, насиља у породици и малолетничког криминала, нити се јасно и детаљно раздвајају подаци о току истрага, дужини трајања, фазама застоја, броју оптужница по сложеним предметима, учинку посебних одељења виших тужилаштава, раду Јавног тужилаштва за организовани криминал (ЈТОК) и Јавног тужилаштва за ратне злочине (ЈТРЗ) у 2024. години.
Ово је, према ставу Одбора, посебно озбиљан недостатак јер су наведене области приоритети Републике Србије, јасно дефинисани јавним политикама, бројним стратегијама и од посебне важности за ЕУ интеграције.
Наведено има за последицу неиспуњавање јасно постављених приоритета Републике Србије, али и губитак средстава из ЕУ фондова, за чије повлачење је услов достизање постављених циљева у Поглављу 23.
Такође, у Извештају нема приказа вишегодишњих трендова (2020–2024), због чега се не може проценити да ли је дошло до напретка након реформе 2022. године, какав је утицај реформи на рад тужилаштава у 2023–2024. години, нити да ли су системски проблеми и даље присутни.
Нема ни јасно приказаних притужби грађана и поступања по притужбама, што за последицу има даљи губитак поверења грађана у институције.
Мрдић је указао да је изостала и анализа и идентификација „ускa грла“ и предлога решења, као и јасни и мерљиви циљеви и индикатори учинка за 2025. годину, у складу са Законом о планском систему, стратегијама Републике Србије и Поглављем 23.
Поред тога, Извештају недостаје самопроцена и ефекти рада, а у складу са препорукама Европске уније, Савета Европе (GRECO), Венецијанске комисије и OECD, као и подаци о транспарентности и законом прописаној јавности рада.
Одсуство самопроцене и самооцењивања (самокритичког увида у резултате, пропусте и ризике) представља озбиљан институционални проблем, указао је Мрдић, подсетивши да се према међународним стандардима у самосталном тужилаштву, какво је тужилаштво у Републици Србији, то сматра једним од кључних проблема.
Без самопроцене, Врховно јавно тужилаштво не показује спремност да идентификује грешке, да само анализира шта није урађено добро, нити показује одговорност према грађанима и у Народној скупштини.
Он је истакао да Европска унија, Савет Европе (GRECO), Венецијанска комисија и OECD захтевају да правосудне институције раде самопроцену, да буду транспарентне, да објављују сопствене слабости и дају препоруке за побољшање.
Уколико то изостане, Извештај не испуњава стандарде из Поглавља 23 и подложан је оправданим критикама у извештајима ЕУ, навео је Мрдић и указао да Извештај Врховног јавног тужилаштва служи испуњавању формалне обавезе, а не евалуацији рада, што доводи до застоја у напретку Републике Србије када су у питању GRECO евалуације, достизање стандарда Венецијанске комисије и препорука ЕУ у Поглављу 23.
Након трочасовне седнице, Одбор за правосуђе је једногласно, од присутних чланова, одлучио да Народној скупштини предложи да одбије ове извештаје Загорке Доловац и да известилац буде председник Одбора Угљеша Мрдић.
Подсетимо, она је на ту функцију изабрана одлуком парламентарне већине.
Васељенска