Шаренолика политичка сцена у Црној Гори, у протеклом периоду добила је још једног тркача, спремног да се упусти у изборни галоп, узимајући у обзир чињеницу да је 2020. година изборна у Црној Гори. Иако је најављивала да неће основати нову политичку странку, Снежана Јоница, некада кадар и ослонац Социјалистичке народне парије (СНП), данас је главна фигура и председник Социјалиста Црне Горе, која ће по њеним изјавама на предстојећим изборима наступати самостално.
Уместо политичког јединства, које је сходно актуелној политичкој ситуацији у Црној Гори, неопходно опозиционом политичком фактору, како би променили околности у којима се та држава данас налази након 30 година владавине једног тоталитарног и недемократског, а могло би се рећи и фамилијарног режима, појава нове партије – сателита, представља потврђен модел деловања којим се уносе нове поделе и фракције унутар опозиције, те се гласови бирача уместо њихове концентрације, смишљеним збуњивањем расипају и на крају завршавају код режимских партија.
Подсетимо, Јоница је крајем 2014. године гласовима чланова Демократске партије социјалиста, Бошњачке странке и Дарка Пајовића, некада лидера Позитивне Црне Горе и данас амбасадора Црне Горе у Индонезији, изабрана за потпредседницу скупштинског Одбора за безбедност и одбрану у име опозиције, док је њен тадашњи колега Велизар Калуђеровић одсуством ескивирао гласање за њу. Од представника ДПС-а није је тада подржао Обрад Мишо Станишић – познат по болећивости према опозицији – како не би доприносио сукобима између политичких опонената. Поменутим избором за потпредседницу Одбора, Јоница је тада по аутоматизму изабрана у Вијеће за националну безбедност, па је Милу Ђукановићу и Душку Марковићу сигурно било удобније у њеном друштву, него да је у то тело изабран Небојша Медојевић, један од лидера Демократског фронта.
Било како било, након пропасти на страначким изборима у СНП-у, Јоница се упустила у самосталне политичке воде, при томе спекулисало се да покушава да откине део чланства и партијских активиста од СНП-а, како би формирала своју страначку структуру. Ипак за такве пројекте, односно политичко предизборну трку, у тренутку када се у Црној Гори води борба за заштиту основних права, неопходан је новац, а код Јонице још увек нису познати њени финансијери симпатизери, они који је подржавају и омогућавају медијски простор. Симптоматично је да прорежимски портал Аналитика, који уједно у Црној Гори важи и за гласило Агенције за националну безбедност, пружа медијску подршку Јоници, али су мотиви за такве поступке поменутог портала потпуно нејасни, али је могуће да су то релације које датирају из периода њеног чланства у Вијећу за националну сигурност?
Међутим, поједини медији у Црној Гори су пренели вест да је 23.01.2020. године остварен састанак Снежане Јонице са представницима Амбасаде САД у Подгорици, коју су представљали амбасадорка Џуди Рајзинг Рајнке, шеф Политичко економског одељења Луис Гитер и политички саветник Златко Ивановић. При томе, у пратећим саопштењима је наглашено да је тај сусрет заправо „први корак ка континуираном политичком дијалогу Социјалиста и дипломатских представника Америке“. Јасно је да је за политичко функционисање неопходно адекватно усмеравање, саветодавно или инструктажно, у чему су специјалне службе САД-а врло искусне, затим финансијска средства, којима очигледно располаже америчка администрација, а и црногорски режим. Због наведеног, може се поставити питање да ли је оваква сарадња Социјалиста Црне Горе, као младе недовољно развијене странке без стабилних извора финансирања и одговарајућих кадрова, са Амбасадом САД у Црној Гори, спроведена уз сагласност и одобравање црногорског режима. Уколико јесте на који начин ће се поделити надлежност над том партијом и како ће се управљати њоме, да ли ће Јоница заиста бити самостална у одлучивању, као и политичком активизму који би по њеним тврдњама требало да допринесе бољитку грађана Црне Горе. Функционисање деловања страних обавештајних служби је сигурно познато Јоници, барем у оквирима који су јој били доступни док је била члан Вијећа за националну безбједност, па ће сигурно кроз „континуирани политички дијалог са дипломатским представницима Америке“, успети да препозна оне намере које излазе изван таквог оквира.