Током 1950-их, румунска комунистичка влада је одлучила да становништво насељено уз југословенску границу депортује у Бараганску равницу, близу бугарске границе. Румунска влада је депортовала све оне које је сматрале пријетњом.
Међу депортованим људима је било и Срба. Срби су били посебно сумњиви јер су многи локални Срби током Другог свјетског рата сарађивали са Титовим партизанима, па су их зато румунске власти сматрале титоистима, а послије 1948. није било баш згодно бити титоист у земљама Источног блока. Румунска влада је током љета 1950. оптужила 12 румунских Срба за шпијунажу, а током исте те, 1950. румунски лидер Георге Георгију-Деж је наредио депортацију Срба који су живјели уз границу са Југославијом. Ти Срби су депортовани источно од Букурешта.
Срби су депортовани и у Бараган. Број депортованих Срба се разликује, српски извори говоре о 2,000, док румунски говоре о нешто мањим бројкама. Депортоване су читаве породице, често без икакве оптужбе. Срби нису добро прошли у „бараганској голготи“, живот је био веома тежак, а ситуација се побољшала тек након Стаљинове смрти и поновног успостављања односа између ФНРЈ и совјетског блока. Имамо и примјере српских учитеља који су остајали без посла само због тога што су били Срби.
Срби су једноставно сматрали ризичном групом становнитшва, групом која је повезана са Југославијом и титоизмом и због тога су много страдали.
Извор: Историја Срба
