„Најава највеће војне параде у историји Србије звучи спектакуларно, али у основи открива дубоку празнину. Чиме да се бранимо и кога то да шаљемо у одбрану земље, ако се годинама урушава српска војска? Србија се не брани парадама, већ војницима. Не брани се маркетингом, већ мотивисаним, обученим и оданим људима – а управо те људе власт систематски маргинализује“ – изјавио је Александар Ђурђев, председник Српске лиге.
Он поставља питање: како да очекујемо борбени морал, кад се истинске војне вредности оданих припадника гурају у страну? „Kако да мотивишете ту војску и те официре када сте насилно пензионисали легендарног генерала Симовића и избацили га из стана на улицу? И које то савремено наоружање планирате да прикажете на паради, када сте све испоручили нацистима у Украјину — оружје којим они данас убијају наше једине искрене савезнике, Русе, који се и 80 година након победе над нацизмом поново боре да демонски нацизам не завлада Европом?“ – истиче Ђурђев.

Уместо што се улажу милиони у једнодневне маркетинг спектакле, Српска лига пита — зашто је влада Србије, на челу са премијером Мацутом, одустала од политике враћања обавезног редовног служења војног рока, коју је својевремено одлучно и оправдано заступао и бивши премијер Милош Вучевић?

„Влада Србије више новца улаже у промоцију настраних, девијантних и изопачених парадирања и западних културолошких антивреднистних концепата, него у оснаживање српске војске и заштиту угледа ратника. Данас се војни ветерани исмевају на телевизијама, борци живе на ивици егзистенције, а млади одрастају без икакве свести о томе шта значи служити својој земљи,“ додаје Ђурђев.

Српска лига поручује да се државна политика мора вратити суштинским питањима националне безбедности и тај предмет обавезно увести у основне и средње школе. Хитно увођење редовног војног рока више није идеолошко питање, већ егзистенцијална нужност. Без мотивисан и обучених људи, без стратегије и без поштовања према онима који су војсци дали све — свака парада је само шарада. А шминка користи сврси настраних парада, за њу нема места у српској војсци“ закључује Ђурђев.

Аутор: Јована Нерић