Као лидер Српске Деснице дубоко жалим због земљотреса који је погодио и унесрећио велики број становника Албаније. Лично подржавам иницијативу наше државе да се жртвама природне катастрофе што пре упути помоћ у складу са нашим могућностима. Природне силе су често непредвидиве и не бирају место удара, а подсетићу да је епицентар јучерашњег земљотреса био у јадранској луци Драч, који је био у саставу наше земље када га је ослободила српска војска 1912. године, као и делове северних и централних албанских области. Под ратном претњом великих сила, првенствено Аустроугарске, морали смо напустити Драч, Скадар и друге територије које су нам припадале по етничком и историјском праву. Србија је тада изабрала миран расплет проблема, али није никада заборавила на своју тамошњу сабраћу, градове и сународнике. Срби осећају обавезу да свакоме пруже руку подршке, нарочито у деловима суседне земље где живи велика популација српског етничког порекла. Приликом повлачења српске војске 1915/16. године преко Скадра и Тиране до луке Драч на Јадранском мору у 1. светском рату, пријатељске војне трупе под командом Есад паше Топтанија пружале су нам максималну подршку, често страдајући од заједничког и немилосрдног непријатеља. Бројни становници православне и римокатоличке вероисповести излазили су у сусрет намученим српским војницима делећи са њима оно што су имали у условима тешког, сопственог сиромаштва. Сматрам да Србија и српски народ морају направити оштру линију између терористичких банди које су харале у давна времена од часних и поштених људи који су трагично погођени катастрофом у Драчу, Скадру, Тирани и осталим местима у којима живе потомци оних који нам не желе никакво зло. Можемо се правити велики Срби и ликовати над несрећом невиног народа кога блате савремени терористички злочинци, недостојни наследници српскога Скендербега, али то није забележено у нашем моралном и генетском коду. Величина Србина и српске државе је у великодушности и доброј процени ситуације на ширем простору Балкана. Људи у Драчу и старој српској престоници Скадар неће заборавити гест добре воље Србије у овим, по њих тешким временима. Убеђен сам да ће доћи дан када ће лука Драч постати једно од најважнијих економских стратешких тачака за Србију, а да ће сродно и нама пријатељски настројено становништво уживати у плодовима заједничких интереса. Народ са обе стране Проклетија ће надвладати вештачке поделе некадашње империјалне политике Аустроугарске и модерних исламистичких милитаната из арапских пустиња. Наши заједнички корени и вековна сарадња далеко су ближи и природнији од наметнутих одлука оних од којих су се бранили чувени војвода Мишић и велики Есад паша. Стога понављам, српска помоћ у подручја погођена земљотресом што пре! Србија је најмоћнија држава овог дела Европе, која својим милосрђем буди срца свих оних који су можда заборавили на славну заједничку, не тако давну прошлост. Желим да пред јуначким прецима и будућим нараштајима српске руке остану као и увек, чисте и праведне!
Председник Српске Деснице
Миша Вацић
