Док је отаџбина Србија деценијама грцала под тиранијом безбожног комунизма, најбољи синови србског народа, верни завету Крста часна и Слободе златне, нису положили оружје. За њих се борба започета под барјаком Драже Михаиловића и Николе Калабића никада није завршила. Она се само преселила на далеке фронтове, тамо где се хришћанска цивилизација бранила од исте оне пошасти која је опустошила српска села и цркве. Вијетнамски рат није био само сукоб војски, већ одсудна битка за опстанак традиционалног света пред налетом глобалног безбожништва. Тадашња Америка, коју су водили људи свесни опасности од комунизма, била је упориште слободe, потпуна супротност овој данашњој „воук” Америци, која својим левичарским лудилом и агресивним глобализмом све више подсећа на најгори бољшевички терор. Срби који су тада обукли америчке униформе знали су да се у џунглама Индокине не бране само интереси велике силе, већ се штити хришћанско становништво Јужног Вијетнама од варварства Вијетконга.Међу тим ратницима издвајају се имена која ће заувек остати уклесана у историју антикомунистичког отпора:Никола Каваја, неустрашиви командос и човек кога су непријатељи србства највише мрзели, деловао је у Вијетнаму као професионалац и борац против тираније. Његово искуство и спремност да се супротстави црвеној опасности широм планете учинили су га легендом. За њега Вијетнам није био туђ рат, већ прилика да зада ударац истој оној идеологији која му је отела отаџбину.Милош Костић, прекаљени Равногорац и амерички обавештајац, прошао је кроз пакао вијетнамских прашума. Тешко рањен „дум-дум” метком у стомак, преживео је најбруталније сцене које људски ум може замислити. Костић је био симбол непокора; након Вијетнама, своју стручност је ставио у службу Регановог програма „Рат звезда”, да би се 90-их, кад је час куцнуо, вратио својим коренима на Балкану, помажући Српској војсци у одбрани својих огњишта.
Сава Степановић, официр који је каријеру почео са свега 16 година у Горској краљевој гарди Николе Калабића, носио је дух српског четника кроз најпрестижније војне институције Запада. Од француског Сен-Сира до америчког Пентагона и Вест Поинта, Сава је био доказ да је србски официрски морал несломив. Као високи официр у Вијетнаму, борио се против атеистичке орде, свестан да је одбрана хришћанских вредности универзална дужност сваког племића духа.Ови људи нису били плаћеници, већ идеолошки борци и витезови. Они су у Вијетнаму бранили хришћане од прогона, цркве од рушења и породице од присилне колективизације. Њихова жртва је подсетник на време када је слободни свет имао кичму и када се знало ко је непријатељ човечанства. Данас, када се глобалистичке елите служе методама старе бољшевичке цензуре и репресије, ликови Каваје, Костића и Степановића светле као путокази како се непоколебљиво стоји на бранику вере, нације и слободе.Слава српским добровољцима у борби против комунизма!