Отворено писмо Стане Ђекић Дверима о разлогу зашто жели да је испишу из те странке. Писмо преносимо у целости и без измена.
Борко (Пушкић Борко),
Стана Ђекић из Ваљева је, имам сада овде већ проблематичну ситуацију коју сам до сад пар пута покушала да разрешим, али некако се није дало.
Углавном – као да је сад неко невреме да се на ту тему говори, међутим – надам се да ћемо се разумети да живот иде даље и да за неке ствари није фер људе држати на леру.
Ја сам до сад више пута покушала да објасним да Ваљево није више тако једноставно покренути поново, отворено сам замолила да будем замењена везано за протесте, јер имам један врло личан и приватан непремостив разлог зашто не желим да под плаштом ДС идем било где, па ни на протест (радије ћу се сама шетати око железничке станице где нико не мора да ме види, него да са демократама шетам за фотоапарате којих ме је, искрено, срамота кад их видим да севну).
Разлог је познат свима из старог Старешинства, али како се ствари мењају, па више нема људи из старог Старешинства, дозволићеш да се и код нас – теглећих магараца – ствари мењају. Наиме, сви су раније знали да сам била један од ретких судијских саветника (и то саветник је редак статус) који је тужио државу због криминала демократа на реизбору 2010.
Дакле – имам потпуно морално, људско, политичко и какво год хоћеш право да захтевам да не шетам са демократама.
Ја разумем да ви горе имате преча посла од бриге над базом која је љута (бар у Ваљеву), али управо зато ћете сви горе мене овде – из базе – морати разумети да у овом имам хитна и неодложна посла, због којих Вас молим да ме у најкраћем року ишчланите и пошто већ напамет знам шта ћете ми рећи (да се по Статуту мора прећи у неку другу политичку структуру да бих била избрисана), ја сад имам и тај услов.
Наиме, сада у Недељу на Цвети сам као један од оснивача изабрана за секретара покрета Балтернатива у ком желим да останем, јер је тај покрет све оно што сам ја желела да Двери буду, али више то нису. Не знам кад су тачно престале то да буду.
Дакле, не само што сам у овом тренутку већ 48 сати на месту које представља некакву какву-такву функцију, него у овом тренутку ја радим на евидентирању чланова и управо сама себи исписујем приступницу због које сматрам да сам испунила услов да ме бришете из евиденције.
Пошто ми ово дође и као образложење овакве моје одлуке, онда да не останем недоречена и да, зарад оних лепих времена у Дверима ипак изнесем шта ме је навело на овакву одлуку:
Прво што мислим да је фер да знате о приликама СзС у Ваљеву је то да је овде закључен споразум Двери са ДС тако што од осам чланова управе Двери – само један члан је био за споразум, а сви остали смо били против.
Кад је тај један члан НН (на инсистирање М. П. који врши функцију администратора овде) потписала споразум – сви остали смо обавештени тек сутрадан.
Ово је значило, наравно, потпуно дистанцирање дотадашње управе од свих активности Двери и фактички овде постоји четрдесетак чланова који не желе да буду део СзС.
О свом осећају блама кад сам стала пред камере да покријем крш који је НН са М.П. направила – да не говорим. Јер, они који су те потезе покривања умели да цене – више нису ту.
Дала сам саопштење за медије – као да је све у најбољем реду, а заправо се све распадало. Наравно да се то и на мени видело – јер, ја никад нисам рекла да желим да се бавим политиком – напротив: Бошко и Владан су ме у ово све и увукли тврдећи ми да Дверима требају управо такви као ја – људи који се ГАДЕ политике.
А, веруј ми, од кад знам за себе ГРОЗИЛА сам се политике и хохштаплераја који она симболизује. И данас кад вратим филм на то како стојим поред челника ДС Ваљево и кезим се као хијена – мука ми је до повраћања.
Месец дана касније сазнајем следеће: у Београду су господа из ДС у Ваљеву пријавили да СзС Ваљево чини пет странка, што није тачно, јер поред ДС и Двери – ту је још само Синдикат Слога за чији потпис нико није сигуран да ли уопште постоји, а текст споразума и примерак за нас никад нисмо ни добили, тако да немамо појма.
Од А.Н. смо схватили да ДС споразум крије, јер нема довољно потписа. Уследио је хаос везан за протесте, такав да је између Двери и ДС избило мноштво проблема почев од оног да свака опозициона странка (па и Двери, и то самостално, не као СзС) сваке недеље плаћају неке трошкове протеста о којима нема никаквог трага шта представљају тачно (наравно да смо овај новац у почетку из својих џепова давали сви), нешто касније чујемо да ДС у Београду приказује да Двери не дају ништа – што није тачно, јер близу два месеца смо недељно давали исти износ као и све остале странке.
Затим су проблеми настали зато што је немогућа мисија било намолити неког из Двери да буде редар, јер људи који су огорчени на улазак Двери у СзС не желе ни да се прихватају таквих обавеза, па онда кад коначно успемо неког да намолимо да буде редар – ДС нам преотме члана и преведе га код себе – и тако, прљавштине до крова.
Кад је НН постала непотребна М.П. и ДС-у – отарасили су је се тако што су јој довели брак и егзистенцију у питање: на вибер групи која обухвата активне чланове ДС у коју ми наравно немамо никакав увид – окачили су потпуно нетачно обавештење да НН организује и својим возилом нуди превоз за Београд на протесте, са позивом да се заинтересовани јаве њој, па су навели податке: број телефона и адресу њену на послу.
Снимак екрана ове поруке, завршио је тамо одакле се људима на кућу срушила лавина проблема, а што је и нама и председнику и потпредседнику ДС било познато да ће се сигурно морати десити.
И, ето.. Људи више не желе да трпе разне животне зулуме ради Двери које све то заједно не занима, јер – нема више у редовима Двери оних људи које је то занимало.
Све ово што сам изнела, везано за протест – резултирало је да смо на Сретење које иначе славимо договорили у оном саставу који чини управу Двери – да затражимо од вас у Београду заштиту од даљих злоупотреба, да замолимо да се са овим проблемом упозна неко у Београду, да нам се помогне да се оградимо од будућих смицалица ДС-а, да нам се евентуално омогући да мирно и без превише буке иступимо из СзС, како не бисмо наносили никоме штету.
На истом састанку смо се сложили да ћемо у противном колективно напустити Двери и ово објавити и образложити медијима, међутим – ја не мислим да би то у Бгд било кога интересовало.
Са своје стране сам више пута до сад разговарала са осталим члановима у Ваљеву и људи су јединствени у следећем: нико не прихвата да буде активан у Дверима које су у СзС, а друго – нико не жели да зарађује М.П плату. Ми смо, као што ти је познато, увек радили све без плате, па не само то – него смо увек сами све трошкове покривали из својих џепова, тако да – ако Дверима нисмо дали – нисмо никад ништа узели. М.П., колико смо схватили, кад дође до Ваљева тек понекад окупи Двери, а углавном посети ДС и нека нама непозната лица повезана са СНС од којих очекује да дају вештачко дисање Дверима овде.
Преживесмо и блам, да су о тим „преговорима“ са лицима повезаним са СНС овде и новине писале. Ја не желим у овом тренутку ни да размишљам о томе шта два месеца касније мисле остали чланови који су се окупили на Сретење ове године, ја само знам, да ја више не желим да будем део Двери, јер ово што су Двери данас, више није оно због чега сам приступила 2011. године.
Ја сам се одавно повукла са места администратора и у овом тренутку – последња моја функција је престала са распуштањем управе и оставком П.Д. Како М.П. никад више није формирао управу, већ се ослонио да ћу ја и даље вући и премошћавати да Двери у Ваљеву постоје и буду активне, међутим – требало ме је ипак прво питати. Увек смо једни друге прво питали, никад нисмо ништа претпостављали. Ја сам јасно М.П. рекла више пута да ја НЕ ЖЕЛИМ обавезе више никакве и да је са моје стране било више него довољно до сад: почев од када сам сама закупила прву канцеларију Двери и некако изгурала да се оформи та организација, преко тога да сам на првим парламентарним изборима била 23. на листи Двери, до тога да сам на првим и јединим локалним изборима на које су Двери овде изашле била носилац самосталне листе Двери – данас смо – само у неколико корака врха Двери, бар овде у Ваљеву, успели да изгубимо буквално све. Ја лично, ни један једини аргумент немам да сама себи оправдам седење за истим столом са оним истим ДС-ом који нас је први „заклао“ у медијима кад смо се појавили.
Данас ме је неких ствари објективно и срамота, јер не знам како да објасним људима око себе (а, покушај да схватиш да овде људи мисле да ја морам све знати шта се догађа у Бгд) ниједан од догађаја везан за – пази сад: Владана Глишића, па за њим оба Тврдишића, па за њима тек Нога и Зорана Радојчића. Једноставно – не знам шта људима да кажем.
Трудићу се да се не осећам издано, јер – искористили сте чињеницу да никад пре Двери нисам била ни у једној партији и на таквој мојој репутацији сте се возили неколико кругова са пуним цензусом на територији Ваљева. Под цензус смо почели да падамо оног момента кад сте ви горе, а не ми доле, сами себи „ускочили у уста“ и упали до грла у стандардну политику коју сте говорили да желите да уништите и да сте зато ту. Ево, данас сте део те исте политике, а ја и даље желим да је уништим!
И мислим да сам коначно нашла искрене људе који желе исто.
Вама све најбоље, на путу на коме сте. А ја ћу се сигурно снаћи, барем сте могли до сад видети да у стабилној атмосфери око мене – никад нисам имала проблем да се снађем иако баш никад нисам била у политици, иако је се и даље као и пре Двери – исте грозим и гадим.
Оно барем немамо једни другима шта да замеримо: колико сте ви били моја погрешна процена, толико сад можете бити сигурни и да сам и ја ваша погрешна процена, јер – ако неко каже да не жели да буде део стандардне српске политике, онда му морате веровати да то и мисли.
Надам се да ћете ме у што краћем року обавестити о брисању, како бих могла да наставим да функционишем без недоумица у погледу мог статуса у Дверима.
Хвала унапред, и пуно поздрава из Ваљева
Стана Ђекић
