У горњем реду стоји крем Четника из Првог балканског рата који су се са турцима тукли на њиховом терену. Војвода до Војводе, све љути комит до љутог комита.
Током борби за Македонију, и пре Првог балканског рата, а посебно након што је он почео, једну од најважнијих улога за Србску ствар играли су Четници, у то доба герилске антиосманлијске формације чији су се припадници најчешће називали комити.
Комитима су називани герилци свих фракција Србских, бугарашких, грчких и арбанашких, а Четницима искључиво Србски комити. Израз долази од речи „комитет“, па је тако комита припадник ослободилачког комитета, односно одбора.
Ова фотографија је можда и најбоље сведочанство нашег витешког Покрета. На овој слици, нажалост, једино недостаје Војвода Војислав Воја Танкосић.
Слева надесно: први је Тренко Рујановић, други Стеван Недић Ћела, четврти Коста Војиновић, пети Војвода Вук, осми Илија Трифуновић-Бирчанин. Фотографија је начињена у току Првог балканског рата 1912. године.
Први са лева је Војвода Тренко Јованов Рујановић, звани Крапљанин, носио је надимак по свом завичају Крапа. Одмах поред њега је Војвода Стеван Недић звани Ћела, рођен у селу Стругову 1875. године, који је надимак добио због тога што му је прележани пегави тифус оставио печате по глави. Умро је 1923. у свом родном селу.
Четврти слева је Војвода Коста Војиновић звани Косовац, рођен у Смедереву 1891. године. Он ће касније бити главни вођа Топличког устанка током Првог светског рата.
Дана 23. децембра 1917. године, са пропашћу устанка и гоњен од бугараша, извршио је самоубиство, испунивши завет да се неће предати у руке непријатељу. Бугараше је у поруци замолио да га сахране на месту погибије, а они су му жељу услишили након што су његов леш изложили у Куршумлији да народ види да је Војвода мртав.
Пети слева је Војвода Војин Поповић познатији као Војвода Вук, рођен у Сјеници 1881. године, вероватно поред Војводе Војислава Танкосића, наш најчувенији Четник из периода Ослободилачких ратова чији се прекрасни споменик данас може наћи на Паласу у Београду. Јуначки је погинуо је на Кајмакчалану 29. новембра 1916. године.
Коначно, други са десна је Војвода Илија Трифуновић-Бирчанин, рођен у Тополи 1887. године, који је од свих на фотографији најдуже поживео. Прошао је кроз оба Балканска рата, Први светски, а доживео је и Други. Умро је у Сплиту 1943. године од срчаног удара.
Вечна слава и хвала бесмртним синовима Србије!
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
