Ове године обележавамо 80 година од победе над фашизмом, тренутак када је црвени слободарски барјак завијорио усред Европе. Док се често говори о улози Црвене армије, Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и савезника у коначном слому нацизма, допринос Белоруса у ослобађању Србије и Југославије остаје мање познат и недовољно истражен.
Белоруси су учествовали у борбама као припадници Црвене армије и као борци у партизанским јединицама НОВЈ. Њихов допринос био је од великог значаја, а многи од њих су положили своје животе на тлу Србије, Словеније, Хрватске и других делова некадашње Југославије.
Белоруси у Београдској операцији – кључној бици за ослобођење Србије
Београдска операција (28. септембар – 20. октобар 1944.) представљала је једну од најважнијих војних акција у ослобађању Југославије. У њој су учествовали делови Црвене армије (3. Украјински фронт) и југословенске партизанске јединице НОВЈ.
Генерал-мајор Павел Михејлович Верхолович, Белорус и један од главних планера операције, био је задужен за сарадњу совјетских и партизанских јединица. Он је заједно са генералом Пеком Дапчевићем осмишљавао стратегију напада на немачке снаге у Београду.
Совјетске снаге биле су подељене у две главне групе:
– 57. армија, којом је командовао генерал Николај Гаген, а у чијем саставу је било доста Белоруса.
– 4. гардијски механизовани корпус, са тенковима и артиљеријом и партизанским јединицама извршио пробој немачких утврђења.
Један од првих совјетских тенкова који је ушао у Београд припадао је тенковској посади у којој је био Јевгениј Константинович Дроздов, Белорус који је добио медаљу „За ослобођење Београда“.
Белоруски пилоти који су учествовали у ослобођењу наше земље
Белоруси су били присутни и у совјетској авијацији, која је имала значајну улогу у подршци копненим јединицама. Пилот Николај Гаврилович Подсадник, учествовао је у нападима на немачке положаје у Србији и Југославији. У току своје мисије извео је преко 100 борбених летова, уништавајући нацистичке тенкове и артиљеријске положаје. Иван Максимович Павлов, такође Белорус, борио се у јединицама совјетске авијације које су учествовале у ослобађању Београда.
Белоруси у партизанским јединицама и НОВЈ
Осим борбе у Црвеној армији, Белоруси су били и међу борцима Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ). Први совјетски и белоруски партизани појавили су се у Србији 1942. године. Били су углавном ратни заробљеници који су побегли из логора или совјетски грађани насилно одведени на принудни рад у окупиране делове Европе.
Прва Руска бригада НОВЈ и 7. Војвођанска бригада имале су у свом саставу више десетина Белоруса.
Неки од истакнутијих Белоруса који су били у саставу партизанских јединица су:
– Николај Трофимович Мељушков („Николај Рус“), Белорус заробљен 1942. године, депортован у Југославију, затим побегао и придружио се партизанима.
– Г. П. Корољов – Белорус из Могиљевског округа, који је у Југославију стигао на принудни рад, али је успео да побегне и постане партизан.
– И. П. Кирилко – борио се у 10. Македонској бригади, али је погинуо 9. октобра 1944, само неколико дана пре ослобођења Македоније.
Старо православно гробље у Сремској Митровици – Споменик капетану хероју Владимиру Леонтејевичу Гушји
Један од симбола братства између српског и белоруског народа је капетан Владимир Леонтејевич Гушја, херој који је дао свој живот за ослобођење Срема. Рођен 1921. године у граду Бабрујску у Белорусији, Гушја је погинуо 26. октобра 1944. године код села Јарак у борбама за ослобођење овога дела Срема. После ослобођења, његови посмртни остаци су пренети на Старо православно гробље у Сремској Митровици, где је подигнут споменик у његову част.
Споменик хероју Гушји је дело архитекте Ирине Непокочицкаје, руске емигранткиње из Сремске Митровице. Иако формално није одликован орденом Хероја, у народу Срема познат је као херој Гушја, симбол жртве и храбрости. Он уједно представља и симбол братства и пријатељства народа Србије и Белорусије. На његовом гробном месту сваког 01. новембра на Дан ослобођења Сремске Митровице почаст одају представници Амбасаде Белорусије у Србији и представници локалних власти.
Наслеђе и сећање, 80 година касније
Југославија је изгубила више од 1.700.000 људи (највише по броју страдалих је српско становништво) у Другом светском рату, а Белорусија је такође имала један од највећих процената страдалих – чак 25% становништва. Ово показује колико су и Срби и Белоруси поднели огромну жртву у борби против фашизма.
Традиција антифашистичког братства између Србије и Белорусије наставља се и данас. Бројни споменици, историјска истраживања и културна сарадња сведоче о нераскидивој вези између ова два народа.
Допринос Белоруса у ослобађању Србије и Југославије био је значајан, али често заборављен. Они су били стратези, тенкисти, пилоти, пешадинци и партизани, који су несебично давали своје животе за слободу нашег народа.
Док обележавамо 80 година од победе, важно је да се сетимо свих тих хероја и да не дозволимо да њихова жртва буде заборављена.
Слава херојима ослободиоцима! Нека њихова имена живе у историји, а њихови подвизи у нашем сећању.