Након што је Европска комисија саопштила да „пажљиво прати протесте“ у Србији и да власти морају строго да поштују владавину права, редакција портала Васељенска упутила је овој институцији званичан захтев за достављање информација од јавног значаја, указујући на, како наводе, „очигледно лицемерје“ у приступу различитим случајевима.
У допису се истиче да се захтев подноси у складу са принципима транспарентности и права на приступ информацијама гарантованим правом Европске уније, укључујући Уредбу (ЕЗ) бр. 1049/2001 о јавном приступу документима Европског парламента, Савета и Комисије.
Портал наводи да се питања односе на поступање и јавне ставове Европске комисије у контексту актуелних дешавања у Републици Србији, са посебним освртом на владавину права и независност правосуђа.
Подсећа се да је Европска комисија 1. априла 2026. године саопштила да се „све активности у вези са актуелном политичком истрагом и протестима на Универзитету у Београду морају спроводити без икаквог политичког утицаја или перцепције политичког утицаја“, наглашавајући да је „то од највеће важности за очување поверења јавности“, уз позивање на стандарде Европски суд за људска права.
Управо због тога, како се наводи, постављен је низ конкретних питања Европској комисији:
– Зашто је Европска унија дала саопштење само у вези са истрагом Вишег јавног тужилаштва у Београду на Универзитету у Београду поводом самоубиства/убиства двадесетпетогодишње студенткиње, а није давала саопштења о другим тужилачким истрагама које су се дешавале у последњих 18 месеци у Србији? Да ли Европска комисија има двоструке стандарде у тужилачким истрагама у зависности од тога против кога се истрага води?
– Европска комисија је више пута била обавештена о политичком утицају опозиционих политичких странака и неколико невладиних организација на тужилаштво у Србији у вези са истрагом урушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. године. Зашто Европска комисија није реаговала на више притужби о политичком утицају на тужилаштво у овом случају и на перцепцију политичког утицаја која постоји у јавности Србије? Да ли су лица против којих се води истрага у Новом Саду грађани другог реда у поређењу са ректором Универзитета у Београду Владaном Ђокићем и деканом Филозофског факултета Данијелом Синанијем, које јавно тужилаштво истражује због убиства студенткиње?
– Зашто Европска унија није јавно стала у одбрану тужилаца у Новом Саду који су се жалили на то да је републичка јавна тужитељка Загорка Доловац вршила притисак на њих и доносила одлуке о томе ко ће бити кривично гоњен без обзира на доказе? Зашто Европска унија није јавно стала у одбрану тужилаца у Крагујевцу који су јавно изјавили да их је Загорка Доловац притискала да гласају за њене кандидате на недавно одржаним тужилачким изборима?
– Да ли је Европска унија осудила скандирање демонстраната испред Ректората Универзитета у Београду у којем се позива на убиство председника Републике Србије Александра Вучића, као и скандирање „Смрт Јеврејима“? Да ли је Европска унија, која позива на поштовање демократских процедура, подржала позиве на убиство председника Србије? Да ли је Европска унија променила свој став према Холокаусту тако да нико из Брисела не жели да осуди скандирање демонстраната „Смрт Јеврејима“?
У закључку дописа, редакција Васељенске наглашава да одговори на ова питања представљају питање од јавног значаја, имајући у виду, како наводе, „различите аршине у приступу Европске комисије према појединим трагедијама и истрагама у Србији“.