Пише : Јадранка Јевтић

У мору површних прича и брзих осуда, има људи који остају доследни себи, свом раду и својим принципима. Један од њих је Владимир Ђукановић – новинар, адвокат, отац четворо деце, и, надасве, човек који је увек знао ко је и одакле долази.

Оспораван свих ових година од стране опозиције и њихових медија, Владимир никада није узвраћао на ситне провокације, јер зна да снага не лежи у галами, већ у делима. Ја никада нисам јавно говорила колико га заправо познајем, али сада желим да то кажем – упознала сам га давне 2009. године. И већ тада сам видела да је то један искрен, јак и изузетно паметан човек.

Никад до сада нисам рекла ни то јавно – познајем и његову супругу. Много ми је добра другарица у овом животу. Бољу жену од ње ретко да сам упознала, могу их избројати на прсте једне руке. То је добра, пожртвована и јака жена, стуб породице, ослонац и снага иза њега. Она је његов мир, али и његова највећа подршка.

Знање му никада нису могли оспорити, ма колико покушавали. Завршио је државни Правни факултет, и то као један од најбољих студената своје генерације. Kао адвокат, бранио је најтеже случајеве, увек с вером у правду и одговорношћу према професији. У том смислу, он је пример младима како се кроз живот иде усправно, без пречица и без продаје сопствених уверења.

Владимир Ђукановић је човек који је увек могао да одабере лакши пут – да се приклони моћнијима, да заћути или да одустане. Али он то никада није учинио. Он никоме ништа не дугује. Све што има, стекао је својим радом – знањем, трудом и бесаним ноћима проведеним над списима и микрофонима.

Зато ме боли кад видим како га опозициони медији клеветају, када провлаче његову породицу или омаловажавају његову имовину, као да је срамота имати оно што си крвавим радом стекао. А не, он није богат „крвавим рукама“ – већ поштеним знојем.

Владимир је и породичан човек. Отац четворо деце, којем је најважније било да његова деца имају добар живот, своје детињство, своје собе и простор у којем ће расти у љубави. Мало ко зна да су донедавно сва његова деца спавала у једној соби. И зато, кад данас неко покушава да му оспори право на достојанство и труд, треба да зна да иза сваке цигле у његовој кући стоји рад и пожртвовање, а не политика.

Он је човек који није тражио аплаузе, али их је заслужио.
Можда га не воле сви, али поштовање које је заслужио не може му нико одузети.