У време када је српска престоница била тек једна од турских вароши, на месту где се данас налази позориште некада је стајало нешто много злокобније
Данашњи Трг републике и читав крај око њега некада су били „далека периферија“ Београда. Овде се налазила једна од четири капије за излазак из града. Како се налазила на друму који је водио у правцу Истанбула (Стамбола) по овоме је и добила име – Стамбол капија. Поред Стамбол капије, то су биле и Сава-капија, Варош-капија и Видин-капија.
Стамбол капија се налазила негде на простору између данашњег Народног позоришта и споменика кнезу Михаилу. Испред капије налазило се поље обрасло травом. Трга републике још није било, као ни данашњег центра Београда.
Стамбол капију су направили Аустријанци за време своје владавине северном Србијом и Београдом почетком 18. века. Легенда каже да је капију подигао Лаудон, који је изградио и ров око ширег Београда назван Лаудонов шанац. Од свих капија, ова је била најчвршће зидана, од тесаног камена и цигле, а имала је и просторије за смештај војника који су држали стражу.
Кроз Стамбол капију се улазило на три улаза: у средини је био велики пролаз за кола, а са обе стране по један мањи отвор за пешаке. Пут који је из вароши излазио на Стамбол капију делио се одмах надва крака: један је ишао десно ка Теразијама, а други лево ка Ташмајдану и Палилули.
У непосредној близини ове капије, Турци су за време своје страховладе набијали на колац бунтовне Србе, па је читав крај био на веома лошем гласу. Зато и не чуди што је одмах по успостављању српске власти у граду, кнез Михаило наредио рушење Стамбол капије. Уклањање објекта је почело половином априла, а довршено је 19. маја 1866. године. Већ 1868. почела је изградња Народног позоришта које је ускоро постало симбол овог места, а прича о капији је пала у заборав.
