Преамбула Устава Републике Србије јасно каже да је “Покрајина Косово и Метохија саставни део Републике Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе и уставне обавезе државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима.”
Међутим у Србији постоји много група, појединаца, медија и њихових представника који се не придржавају Устава Републике Србије и који поред тога у својим јавним извештајима и обраћањима третирају такозвано Косово као некакву независну државу. И поред тога што Кривични Законик Републике Србије у оваквом понашању многобрјних либералних агената од утицаја не види озбиљно кривично дело против уставног уређења и безбедности Републике Србије, сматрам да га у блажој форми треба сврстати под кривичним делом признавања окупације.
Свака озбиљна држава у свету има у свом закону кривично дело издаје и велеиздаје, једино је Србија ту још увек остала слепа и поред веома осетљиве безбедоносне ситуације и дивљања страних обавештајних служби које су код нас наишле на плодно тло и разумевање код петооктобарских пучиста, који су обрисали та два кривична дела из Законика.
Путин је у новембру 2012. године сачувао Руску Федерацију када је увео Закон о велеиздаји, где се обрачунао са свим страним елементима и домаћим сарадницима страних служби који су роварили и радили на уништавању уставног поретка земље.
Баш ти страни шпијуни и агенти од утицаја намећу тезу да државни врх има намеру да призна независност такозваног Косова, док га разне НВО, прозападни медији и либерална опозиција испод жита већ увелико признаје и називају некаквом државом, а терористичко руководство те лажне државе слободно називају премијерима, министрима и државним функционерима.
Читаво то клупко које чине стране агентуре у Србији је немогуће размрсити без доношења Закона о издаји и велеиздаји који ће третирати као издају свако деловање против српског уставног поретка, суверенитета и територијалног и државног интегритета. Под издајом треба обухватити и сваку саветодавну и финансијску помоћ из иностранства, као и пооштравање кривичне одговорности за одавање државне тајне.
Несхватљиво је да један народ сам ради на сопственој пропасти, а да уопште не постоји правни механизам како да се то спречи. А, као врх леденог брега појављује се амерички амбасадор Скот који у сред Владе Републике Србије, пред свим државним медијима, дрско изјављује да је такозвано Косово независна држава и да је он тако третира. Није ни чудо, када је тако третирају и сви његови корисни идиоти и плаћени послушници по Србији и то без икакве казне.
Поздрављам став државног врха Србије о томе да за нашу државу не постоји Косово као никаква независна држава, те да сходно томе нико у Србији нема права да нашој јужној покрајини даје епитете државности. Али док се не забрани јавно заговарање самозване независности Косова и истицање симбола тзв. лажне државе Косово, стране недобронамерне дипломате попут америчког амбасадора Кајла Скота ће користити прилику да нас понижавају и Српско Косово називају независном државом.
Миша Вацић