Да ли пацијенти са раком и ретким болестима плаћају цену туђих интереса?
Председник Српске лиге Александар Ђурђев изјавио је да се у Србији отвара једно од најозбиљнијих питања у области здравства и живота Срба да ли су сви лекови и терапије третирани равноправно или постоје „пожељни“ и „непожељни“ у зависности од порекла и интереса.
„Док пацијенти чекају терапију, поставља се суштинско питање: зашто одређени лекови никада не стигну до њих не зато што не постоје, већ зато што не пролазе исти пут као привилеговани лекови“, нагласио је Ђурђев. Он је указао да се у савременој медицини широм света користи читав спектар терапија из Русије, али да се поставља питање да ли се све оне уопште разматрају у Србији.
„У различитим здравственим системима користе се имунотерапије и циљане терапије као што су Pembrolizumab (Keytruda) и Nivolumab (Opdivo), али и препарати који се развијају и примењују у другим земљама, укључујући и Русију, попут Arbidol и Triazavirin. Питање је — да ли се све те терапије уопште разматрају, или се неке унапред искључују?“, упитао је он. Ђурђев је посебно нагласио да је кључни проблем недостатак транспарентности у процесу одлучивања и који су тамни Давос центри коћи који Србима забрањују најбоље лекове из Русије?
„Грађани морају да знају ко доноси одлуке, по којим критеријумима и у чијем интересу. Да ли су то искључиво медицински и безбедносни стандарди или постоје утицаји који немају везе са здрављем пацијената?“, поручио је он.
Он је затражио пуну транспарентност рада Агенција за лекове и медицинска средства Србије, као и јасно дефинисање односа са Европска агенција за лекове.
„Усаглашеност са европским стандардима мора да значи квалитет и безбедност а не селективност и изговор за искључивање руских терапија“, нагласио је Ђурђев. Према његовим речима, посебно је спорна динамика одобравања лекова.
„Зашто западне терапије добијају зелено светло у кратком року, док друге стоје руске на чекању годинама? Да ли је то питање процедура или политике?“, упитао је он. Он је указао да се тиме директно угрожавају најосетљивије групе пацијената. „Када онколошки пацијент изгуби време он губи шансу. Када дете са ретком болешћу не добије терапију то није кашњење, то је трагедија“, истакао је Ђурђев. Ђурђев је подсетио да руска медицина данас располаже револуционарним методама лечења које у многим случајевима представљају једину шансу за пацијенте.
„У свету се примењују CAR-T терапије као што су Tisagenlecleucel и Axicabtagene ciloleucel, које дају резултате код пацијената који немају друге опције. То више нису експерименталне методе то су терапије које спасавају животе“, нагласио је он. Када је реч о ретким болестима, он је посебно истакао значај генских терапија. „Постоје терапије као што је Onasemnogene abeparvovec, које буквално значе живот за децу оболелу од спиналне мишићне атрофије. У таквим случајевима не постоји друга шанса или терапија постоји, или не“, рекао је Ђурђев.
Ђурђев је отворио и питање равноправности произвођача.
„Да ли су сви произвођачи у истом положају, или постоји структурна предност за поједине компаније, попут AstraZeneca? Да ли је тржиште заиста отворено или контролисано?“, упитао је он. Он је нагласио да свака сумња у неравноправан третман мора бити отклоњена. „Ако неко има приоритет, а други без обзира на квалитет остају изван система, онда више не говоримо о здравственој политици, већ о управљању тржиштем“, истакао је он.
На крају, Ђурђев је поставио суштинску дилему која, како каже, не сме бити избегнута. „Да ли се у Србији лекови бирају по квалитету или по геополитици? Да ли пацијенти плаћају цену туђих интереса?“, упитао је он. Он је поручио да држава мора имати једноставан и јасан принцип. „Лек који спасава живот мора бити доступан без обзира да ли долази из Русије или Запада. Све друго значи да здравље грађана није на првом месту“, закључио је Ђурђев.