Масакр у Старом Грацку је убиство 14 српских жетелаца који су отишли ​​у њиву да пожању пшеницу на својим њивама.
У тишини 23. јула 1999. године догодио се можда највећи злочин у покрајини, након доласка КФОР-а. Око поднева тог дана 14 српских земљорадника (међу којима је било и дете) изашло је у поље, на своје њиве да пожање жито на својим њивама. Српски пољопривредници, у страху за своје животе, тражили су од војника Кфора да их заштите када оду у њиву да раде, али су се правдали да за то нема довољно средстава. Из суседног албанског села Стари Алаш, у раним вечерњим сатима око 20 часова, пришла је група албанских терориста, предвођена Бегом Шаћиријем и његовом групом.

Косци су преварени, према сведочењу, јер су џелати пришли обучени у униформе британског Кфора. Очигледно је било средстава за њих. Косоци су сматрали да је Кфор на крају ипак одлучио да им пружи заштиту јер је тај регион под јурисдикцијом британског КФОР-а. Када су се злочинци довољно приближили да су жетеоци већ могли да схвате о чему се ради и ко је дошао, било је касно…

После зверске тортуре, где су жртве касапљене, извађени су им срца и мозак и делови тела одсечени, изложени су врелом ваздуху из ауспуха који им је опекао очи и лица, терористи – чудовишта су пуцали на њих из 9 пушака (7,62 мм) и 2 пиштоља, а затим отишли.

Након злочина, неколико мештана села Старо Грацко ​​покушало је да приђе месту злочина, али су се страшно уплашили када су видели шта се догодило. Неки од мештана су одмах отишли ​​у прогонство, док је већи део остао желећи да остане на својој земљи. На крају је стигао Кфор, али само да обавести породице жетелаца да се нико жив неће вратити са њива.

Тела су одвезена у приштинску болницу на обдукцију, а резултати никада нису званично саопштени. Наредних дана мештани су ископали ракове и достојно сахранили косце.

Недуго после сахране српских жетелаца из Старог Грацка, страдалим су уништени спомен-плоча, у више наврата током година. је такође уништен, а терор над Србима у овом селу траје до данас.

Поред имена погинулих, на плочи су исписани стихови:

„У МОЈОЈ ЊИВИ ВИШЕ
СЕ НЕ ЧУЈЕ ВЕСЕЛНА ЖЕТВА ПЕСМА!
А НА МЕНИ ЈЕ ДА СВЕДОЧИМ И ПАМТИМ
ЗЛО ПОЧИЊЕНО ДА НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!“

Недуго после сахране српских жетелаца из Старог Грацка, страдалим су уништени спомен-плоча, у више наврата током година. је такође уништен, а терор над Србима у овом селу траје до данас.
Александра Марковић