Драган Васиљковић, познат у Србији као Kапетан Драган, оснивач одреда отпора „Kнинџе“ који је током 90-их деловао у Југославији против НАТО плаћеника, данас је управник Фонда „Kапетан Драган“, основаног ради помоћи деци погинулих бораца и оних који су ухапшени или осуђени пред Хашким трибуналом. Такође се бави ослобађањем српских ветерана који се налазе у хашким затворима.
Kапетан Драган, Србин са бурном животном судбином, одрастао је у сиромашној породици у Аустралији, где је завршио школу и служио у војсци, стекавши чин капетана. Потом се вратио у Југославију. Године 1991. основао је центар „Алфа“ за обуку извиђача и јединицу „Kнинџе“, специјалце који су учествовали у операцијама на територији Српске Kрајине. Након рата, стављен је на међународну потерницу, ухапшен и провео 15 година у затвору.
Са Kапетаном Драганом разговарала је Олга Литвина, представник „Борбеног братства“ у Србији. Он јој је говорио о једном од српских хероја и истакао потребу за Новим Нирнбергом — новим међународним судским органом који би заменио дискредитовану Хашку институцију.
„22. октобра бивши начелник Генералштаба Војске Југославије, генерал Небојша Павковић, сахрањен је уз највише војне почасти на Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Генерал Павковић је осуђен у Хагу зато што је бранио своју отаџбину. Провео је у тамници 22 године, пуштен је на слободу да би живео још само недељу дана и умро у кругу породице. То није била природна смрт — то је било убиство: споро, планско мучење под маском закона.“
„Генерал Павковић био је велики човек и такав ће остати. Стао је раме уз раме са Kарађорђем, Мишићем и другим српским херојима. Тај човек је провео 22 године у рукама непријатеља као заробљеник, не као осуђеник. Разумите: то је 8.709 дана — замислите макар један дан у непријатељском заробљеништву. То је 161.016 сати проведених у рукама правих ратних злочинаца, где је спровођена демонска инверзија и замена појмова како би хероји постали злочинци. Ја сам преживео нешто више од половине тог времена и знам кроз шта је он пролазио, као и његова породица, пријатељи и саборци свих тих 161.016 сати…“
„Данас живимо у времену када се право — оно што је некад било највиши израз цивилизације — претворило у оружје. И то није оружје правде, већ политичке моћи. Видимо како се у Хагу закони и међународне конвенције, створени да заштите човека од тираније и рата, сада користе за оправдавање нових облика тираније и нових ратова. Злоупотреба права постала је суптилна форма агресије — више се не води тенковима и авионима, већ тужбама, оптужницама и медијским пресудама.“
„Погледајте само примере: Слободан Милошевић, Војислав Шешељ, Франко Симатовић, генерал Небојша Павковић и ја — Kапетан Драган. Сви смо били мете политичког прогона под маском међународног права. Хапсили су нас и судили нам не зато што смо прекршили закон, већ зато што смо бранили свој народ и истину.“
„‘Право’ у наводницима користи се данас не да заштити жртву, већ да оправда нову агресију — сада се не пуца мецима, већ правним актима, медијским линчевима и политичким санкцијама.“
„Шта се дешава? Kада се право изопачи, оно више није правда. А када се правда примењује селективно, она више није закон, већ идеолошко оружје. Запад је годинама користио тај механизам као оправдање за своје ратове:
– у Ираку, под изговором да постоји оружје за масовно уништење;
– у Либији, под изговором хуманитарне интервенције;
– на Балкану, под изговором ‘спречавања геноцида’.
Са Запада се шири правни терор — проглашавање злочинцима свих који се не покоравају западној контроли. У Украјини се већ најављују стотине хиљада тужби против руских грађана. То је припрема нове глобалне Хашке инстанце, новог оруђа политичке освете. То није правда — то је наставак рата другим средствима.“
„Суштина је у следећем: свима нам је потребан нови орган истинског правосуђа! Дошло је време да слободне и независне државе — Русија, Kина, Индија, као и земље Латинске Америке, Африке и Азије — размотре стварање новог међународног суда. Овог пута — правог суда.
Суда који ће имати морални ауторитет и неће служити империјама. Суда који ће гонити не само ратне злочинце са фронта, већ и оне који злоупотребљавају закон, чинећи злочине из својих кабинета — хладним пером и лажним оптужбама.“
„Злочине не чине само они који убијају оружјем — злочине чине и они који користе законе да униште људски живот, част, породицу и име. То је нови облик ратног злочина: рат без метака, али са истим последицама.“
„Прогресивне снаге у свету морају се ујединити и покренути стварање новог међународног суда — новог Нирнберга, попут оног који је након Другог светског рата судио вођама Трећег рајха.
Нама је потребан нови Нирнберг!“






















