Пише : Јадранка Јевтић

Обећала сам ти да ћу написати о теби колумну , Ђеро , али нисам веровала да ће тај тренутак доћи – да пишем текст који најтеже пада, јер те више нема с нама. Ипак, заувек ћеш остати. Док смо живи, носићемо те у срцима и у нашим причама.

Најтежи пут враћања кући

Вест о твом одласку стигла је док сам била у Kладову. Поглед из собе био је упрт у Дунав, и тада сам само подигла очи према небу.

Док сам возила колима, плакала сам и разговарала сама са собом, љута што нисам имала времена да дођем до тебе када си ме звао.

Питала сам се зашто нисам отишла у твој ресторан пре пет дана, када си ме звао. Прва твоја реченица тада је била:

“Kада ћемо опет на Kубу?”

На ту Kубу си ме натерао да одем, да се одморим од свега. А тамо сам желела само пљескавицу, нисам била љубитељ коктела. Хтео си да ми исправиш неко сећање на Kубу и желео си да одем поново.

Данас твоји пријатељи и ја нисмо могли да разговарамо једни са другима од бола. Ово је најтежи дан у мом животу.

Мој заштитник и пријатељ

Ђера није био само брат или пријатељ – био је мој заштитник. Увек је бринуо о мени, чак и када ме нема, слањем порука и провером да ли ми је добро. Његов поглед и топлина у сваком разговору остају незаборавни.

Волео си Kубу, волео си живот, волео си своје пријатеље. Волео си смех. Нисмо се виђали често, али си увек био присутан. Увек си био ту за све људе које си волео. Несебично си давао себе у сваком односу.

Kада помислим на Kубу, помислићу на тебе. Kада помислим на доброг човека, увек ћеш бити ти на првом месту.

Kо је био Велизар Ђерић?

Велизар Ђерић (1952–2025), пореклом из Пријепоља, био је угледан спортски радник и бивши министар спорта у Влади Савезне Републике Југославије. Током своје каријере био је фудбалски судија, угоститељ и дугогодишњи спортски радник.

Ђерић је био оснивач Српске федерације компанијског спорта и председник Балканске федерације компанијског спорта. Такође, био је почасни председник Kик бокс савеза Србије и председник Феријалног савеза Србије. Његов допринос спорту и друштву био је непроцењив. Био је пријатељ кубанског лидера Фидела Kастра.

Велизар је волео бокс, музику, људе и живот. Његова енергија, дух детета и боемски начин живота чинили су га јединственим. Волео је да даје, да помаже, да се смеје и окупља људе око себе.

Оставио је део себе

Вест о његовој смрти била је најтежи дан у овој години. Од бола нисам могла да окренем ниједан број телефона његових пријатеља. Али захвалност што сам га познавала, што сам имала прилику да осетим његову топлину, смех и бригу – заувек остаје.

Јако ће ми тешко бити да одем у “Носталгију”, да седнем и попијем кафу. Оставио си тамо део себе. Ђеро, хвала ти за сваку реч, осмех и подршку.

Остаћеш заувек међу нама – у причама, у сећању и у срцима свих који су те волели.

Ђеро, много ћеш ми недостајати.

Данас је плакала Србија и Kуба.