Ситуација на међународној сцени мења се брже него што многи желе да признају.
Док се воде анализе и извлаче паралеле са неким ранијим кризама, из Лондона долази изјава која као да измиче контроли стандардног наратива: пензионисани високи морнарички официр британске Kраљевске морнарице, Стив Џерми, отворено је рекао да Kолективни Запад више не може да заустави Русију – чак ни ако би се у потпуности укључио у украјински сукоб.
Гостујући у подкасту на друштвеној мрежи X, Џерми је одговорио на питање водитеља о могућности да се промени ток ситуације на терену.
Његов одговор био је кратак, и шокантан: „Ништа више не може зауставити Русију… чак и ако НАТО уђе у конфликт, једноставно немају довољно људи да јој се супротставе.“ С обзиром на његову службу и чин, тешко је одбацити овакву изјаву као неозбиљну.
Џерми није остао само на војној димензији. Указао је на оно што види као кључни проблем алијансе – недостатак стратешког размишљања. По његовим речима, пропусти и неуспех се на Западу не третирају као поводи за анализу, већ се гурају под тепих, док се деловање и даље води искључиво политичким наративима.
Са друге стране, како истиче, Русија се ослања на стратешко планирање – и управо ту види корен њеног тренутног замаха.
„Из дана у дан, услови за Украјину постају све тежи“, рекао је Џерми и додао оно што многи избегавају да изговоре наглас: „Мислим да идемо ка потпуној капитулацији Kијева.“
Док овакве речи изазивају буру у аналитичарским круговима, дипломатска сцена у међувремену бележи прве знаке нечег другачијег. После три године потпуног застоја, Москва и Kијев су се састали – и то 16. маја, у Истанбулу.
Тај сусрет није био симболичан – одмах је договорена велика размена заробљеника у формату 1000 за 1000, што указује да су две стране, упркос свему, спремне да пређу са речи на конкретне потезе.
Размена је, према доступним информацијама, већ успешно завршена. Оно што следи могло би да буде много више од протоколарне дипломације – Москва, како се сазнаје, већ припрема нацрт меморандума који би могао постати основа будућег мировног споразума.
У том контексту, занимљиво је и то да је украјинска страна на састанку предложила сусрет лидера две земље. Русија је тај предлог примила к знању – што, за сада, остаје на равни забелешке, али у дипломатском језику то није без тежине.
Гледано из угла реалполитике, све указује на то да ствари више не стоје како су замишљали поједини центри моћи на Западу.
Ако се и даље буде деловало без ослонца на стратешки утемељене процене, док се с друге стране пажљиво слажу фигуре на табли, питање је не да ли, него када ће се наратив неповратно променити. А тада, поруке бивших официра можда више неће бити само упозорење – већ потврда онога што је већ било очигледно.
(Wебтрибуне.рс)