У Београду је 26-27. маја одржана изузетно важна међународна научна конференција „Геноцид над словенским народима у ХХ веку“ уз учешће представника експертске заједнице из 14 земаља.
Конференцију је организовао Институт за политичке студије у сарадњи са Центром за јавно-информациону сарадњу „Европа“ и Фондацијом за подршку и заштиту права сународника у иностранству (Русија).
Учесницима конференције су се поздравним речима обратили Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, Амбасадор Белорусије у Србији Сергеј Малиновски, заменик директора Другог департмана Заједнице независних држава Министарства иностраних послова Русије Дмитриј Демурин, потпредседник Народне скупштине Србије Јован Јањић и директор Института за политичке студије Миша Стојадиновић.
Александар Боцан-Харченко је нагласио да геноцид над народима Совјетског Савеза који су починили немачки нацисти и њихови помагачи има дугу предисторију и део је низа крвавих злочина западних земаља у 20. веку, заједно са расизмом и колонијализмом. Амбасадор је посебну пажњу посветио блокади Лењинграда, коју поједини западни истраживачи данас покушавају да представе као последицу одлуке совјетског руководства да не преда град нацистима, заташкавајући главну ствар да предаја Лењинграда не би значила спасење, већ потпуно поробљавање и уништење његових становника, што таква тумачења чини апсолутно неприхватљивим. На крају Амбасадор је истакао да Русија и Србија активно сарађују у борби против фалсификовања историје, пружајући пример поштовања и одговорног односа према прошлости. Присуство Председника Србије Александра Вучића Паради Победе 9. маја 2025. године у Москви потврдило је чврстину историјских и духовних веза између наших народа.
Дмитриј Демурин у свом говору је указао на забрињавајући тренд: агресивни национализам и неонацизам поново дижу главу у Европи, док су у успону необуздана русофобија и забрањивање алтернативних извора информисања. Фалсификовање историје постало је средство за припрему јавног мњења за нови напад на Русију: западне државе, користећи технологију „Овертоновог прозора“, намерно искривљују резултате Другог светског рата, пребацујући одговорност за његов почетак на Москву и претварајући нашу земљу у „погодног непријатеља“. У таквим околностима Русија и њени савезници – као што су то радили пре осам деценија – морају да ојачају свој суверенитет и одлучно се боре против нацизма у свим његовим облицима.
Конференција је настављена пројекцијом документарних филмова „Логори смрти“ и „Спаљена села“ о геноциду над народом Белорусије, као и презентацијом тематских извештаја стручњака, укључујући заменика главног уредника часописа „Међународни живот“ Јелену Пјадишеву и директора Центра за јавно-информациону сарадњу „Европа“ Едуарда Попова (Русија).
Украјина је постала јасан пример ревизије историје и са њом повезаног раста нацистичке идеологије, рекао је потпредседник Народне скупштине Републике Србије Јован Јањић.
Према Јањићу, паралелно са ревизијом историје, „носиоци нацистичке и фашистичке идеологије све слободније говоре широм Европе“, а њихово потцењивање доводи до тога да нацизам и фашизам заузимају јавну сцену и постају доминантна идеологија у таквом друштву.
„То најјасније видимо на примеру Украјине, где се руше споменици херојима Великог отаџбинског рата и величају нацистички вођа Степан Бандера и његови следбеници. А идеолошки удаљена и острашћена Европа је престала да слави Дан победе и почела је да слави Дан Европе у своју част“, истакао је потпредседник Скупштине и подсетио на низ меморијалних догађаја у част Другог светског рата, на које представници Руске Федерације и Србије нису били позвани. „То смо видели на територији бивше Југославије, када су масовни монструозни злочини клеро-нацифашистичке марионетске “независне државе Хрватске” стално умањивани како би се она и њене идеје рехабилитовале да наставе да живе, како би се оправдао почињени геноцид и наставиле акције против представника других народа и вера“, подвукао је Јањић.
Конференција и већ одштампани зборник радова имају пет целина. После предговора уредника, Зорана Милошевића и Дајане Лазаревић, прво поглавље „Геноцид над словенским народима“ садржи реферате Марија Калика, Ђура Бодрожића и Зорана Милошевића.
Друго поглавље „Геноцид над источним Словенима“ доноси реферате Марине Галас, Лава Криштаповича, Јевгенија Паламарчука, Ивана Ивањикова, Елисео Бартоласиа, Виктора Мишћенка, Владимира Сапунова, Игора Татаринова, Јурија Иванова, Александра Загорнова, Едуарда Попова (два реферата), Александра Бровара, Елене Вакули и Наталије Белоус, Андреја Баранова и Ивана Шонуса.
Треће поглавље „Геноцид над западним Словенима“ садржи радове Јозефа Скале, Кирила Шевченка, Дмитрија Карнаухова и Олге Добжињске.
У четвртом поглављу „Геноцид над јужним Словенима“ су радови Милоша Кнежевића, Саше Јашина, Веронике Василић, Остоје Барашина, Будимира Алексића, Војина Божинова, Браце Ковачевића, Јевгенија Рјабињина, Саше Гајића, Николе Аврејског, Емила Миланова, Јована Пламенаца, Алексиоса Панагопулоса и Александра Радуновића.
Последње, пето поглавље носи наслов „Словенство и култура памћења“ и садржи радове Рустема Вахитова, Дарине Григорове, Никоса Пападатоса, Јована Душанића, Армена Огањасена Армена и Дајане Лазаревић.
Поздравна реч амбасадора Белорусије Сергеја Малиновског
Поштовани Подпредседниче Народне скупштине господине Јанићу,
поштовани Амбасадоре Руске Федерације, господине Боцан-Харченко,
поштовани учесници научног симпозијума,
даме и господо,
драги пријатељи,
Захвалан сам на прилици да се обратим учесницима конференције „Геноцид над словенским народима у 20. веку“.
Желео бих да се захвалим руководству Института за политичке студије, лично заменику директора господину Зорану Милошевићу и истраживачици госпођи Дајани Лазаревић, као и свима који су учествовали у припреми, за организацију овог догађаја и рад који је уложен да би се ова конференција одржала.
Симболично је што се она одржава у мају ове године, када је 80. годишњица Велике победе над немачко-фашистичким освајачима широко прослављена у Србији, Белорусији, Русији и другим земљама света.
За нашу земљу, а за Белорусију, као и друге народе и републике које су тада биле део Совјетског Савеза, тема Другог светског рата је од трајног значаја.
Очигледно нам је да је политика фашистичке Немачке усмерена на уништење Словена била неспорно испланирана. Намера да се изврши геноцид била је утврђена у нацистичким нормативним документима. План Ост, повезан са главним циљем немачког руководства – заузимањем животног простора неопходног за просперитет Трећег рајха, укључивао је уништење аутохтоног становништва. На белоруској територији, 25% (двадесет пет одсто) становништва требало да буде подвргнуто германизацији, остатак је чекала жалосна судбина.
У том циљу, израђивачи ових планова укључили су разне методе истребљења људи, укључујући изгладњивање, спаљивање села, отмицу деце, присилне абортусе и политику „спржене земље“.
У овом времену све већих покушаја преправљања историје, оправдавања, па чак и обнављања нацизма, одржавање конференција попут данашње постаје све важније.
Република Белорусија, као једна од земаља које су наследиле подвиг совјетског народа, наставља да следи изабрани курс пажљивог односа према историји, ослањајући се искључиво на непобитне и документоване чињенице.
У Белорусији, Генерално државно тужилаштво тренутно наставља истрагу у кривичном поступку о геноциду над белоруским народом током Великог отаџбинског рата. Потврђени су налази да су размере трагичних догађаја из тог периода биле много шире него што се раније претпостављало. На пример, потврђено је деловање преко 570 логора смрти на територији Белоруске Совјетске Социјалистичке Републике, као и спровођење преко 180 великих казнених операција. Доказано је да је само у логору смрти Тростенец код Минска истребљено најмање 546 хиљада људи.
Директна материјална штета коју је окупација нанела Белорусији процењује се на 35 пута већу од буџета републике у предратној години.
Иза ових сувих бројки крију се људски губици и материјална штета, који територију Белорусије сврставају међу најпогођеније у Европи Другим светским ратом.
Уверен сам да ће документарни филмови које је продуцирао студио Беларусфилм на основу материјала Генералног државног тужилаштва, а који ће бити приказани током ове конференције, пружити додатне материјале истраживачима који проучавају тему геноцида.
Желео бих да изразим наду да ће информативни материјали са ове конференције завршити на столовима оних који данас покушавају да убеде свет да није било геноцида над Словенима. Истина увек пронаћи свој пут.
Хвала на пажњи.
Поздравна реч потпредседника Народне скупштине др Јована Јањића
Руски председник Владимир Путин 2. јула 2021. године потписао је декрет којим се усваја нова Стратегија националне безбедности Руске Федерације. Претходно је нову верзију Стратегије националне безбедности, која је одмах ступила на снагу, усвојио Савет безбедности Русије. Секретар Савета безбедности Русије Николај Петрушев тада је објаснио да ће један од приоритета бити информациона безбедност, јер је то област у којој се јављају нове претње. Поред тога, биће и заштита традиционалних духовних и моралних вредности, културе и историјског сећања, односно борба против ревизије историје.
Дакле, јасно је назначено да ревизија историје угрожава националну безбедност и да је – и из тог разлога – потребна заштита културе и историјског сећања.
Свет је данас сведок бескрупулозне ревизије историје. Релативизује се зло које је доводило до масовног страдања народа. Најпре се релативизују чињенице о узроцима који су доводили до рата, до страдања. Тако, за Први светски рат, иако су Немачка и Аустро-Угарска само тражиле повод да отпочну рат, окривљују жртву, прву нападнуту земљу, Србију.
Затим се релативизује само зло, односно починиоци агресије, злочина и геноцида. Чини се то тако што се на страни жртве издвоји нека појава или нека личност и она стави у пандан џелату. Тако се на Западу постепено, смишљено и систематично, производи наратив о изједначавању носиоца нацизма и бораца против нацизма, бољшевизам се ставља у пандан нацизму, Стаљин у пандан Хитлеру. И све тако док се зло у перцепцији јавности умањи толико да се не третира више као зло и да буде пријемчиво за јавност која се таргетира. Видели смо то најпре, конкретно, на подручју бивше Југославије: масовни и монструозни злочини клеронацифашистичке творевине НДХ константно су умањивани, само да би се она некако рехабилитовала и да би њене идеје наставиле да живе; а то значи да се оправда геноцид који је починила и да се настави са делима патолошке мржње према припадницима друге нације и вере. Видимо како се, уз ревизију историје, све гласније и смелије оглашавају носиоци нацистичке и фашистичке идеологије широм Европе.
Неспутавањем таквих појава, а све чешће и њиховом потхрањивањем, нацизам и фашизам заузимају јавну сцену и постају доминантна идеологија у том друштву. Данас то најизраженије видимо на примеру Украјине: руше се споменици херојима и у част победа у Великом отаџбинском рату, а славе се нацистички вођа Степан Бандера и његови следбеници. Идеолошки застрањена и острашћена Европа престала је да слави Дан победе, она слави себе – Дан Европе. Када је 2019. године у Пољској обележаван почетак Другог светског рата, на тај догађај нису позвани представници ни Русије, ни Србије. Такође, на комеморацију у Аушвицу не позива се Русија, иако је совјетска армија ослободила овај логор, у који је у току рата депортовано 1,3 милиона људи из разних делова Европе, а од којих је 1,1 милион побијено. И на другим комеморативним скуповима, где је побеђен нацизам, забрањују се совјетска, руска и белоруска застава. Заставе које би морале бити највидљивије.
Зло не мирује. И кад бива поражено, оно из потаје сваку прилику вреба и користи да настави дело своје тамо где је заустављено и да изађе на јавну сцену. Први светски рат окончан је поразом Централних сила, оних које су започеле рат, а са ратним билансом од 20 милиона људи погинулих и умрлих од рана, епидемија и глади и још 20 милиона рањених. Али, и поред тога, већ након две и по деценије долази до оживљавања идеја које су довеле до Првог светског рата. Избија Други светки рат, који ће се у свом исходу показати као најбруталнији и најсмртоноснији рат у историји човечанства, са око 50 милиона страдалих људи.
Највеће жртве поднео је Совјетски Савез, изгубио је готово 27 милона људи, потом Пољска – 6 милиона, па Југославија, у којој је, према подацима СПЦ, погинуло само 1,2 милиона њених верника…
Ови подаци сведоче да је највише страдало Словена. Масовна убијања цивилног становништва, због њихове националне и верске припадности, доказ су да је над словенским народима спровођен геноцид. Стога одржавање међународне научне конференције „Геноцид над словенским народом у XX веку“, уз учешће вас, истакнутих научника из разних земаља, има пуно оправдање. Неопходнба је ова конференција поготово дана, пошто исто зло поново прети словенском народу.
Оно неће успети, ако знамо своју историју и ако знамо намере носиоца геноцидне политике.
Онај који заборави своју страдалну историју осудио је себе да му се она понови.