Пише Перко Матовић
На Новој С ништа ново – Милорада Додика, председника Републике Српске, они називају „бившим председником“. „Бивши“? По ком основу? По одлуци једног суда који ни три процента српске популације не признаје нити прихвата? Суда који је супротан Дејтону и Уставу Српске. Суду који је окупаторски исти као онај пред којим је стајао Кочићев „јазавац“! То је свесна обмана јавности. То није лапсус, већ организовано политичко подривање Републике Српске.
Оваква терминологија није нимало наивна. Када медиј одриче легитимитет институцијама изабраним народном вољом, он се сврстава на страну оних који би Србима најрадије укинули право на постојање. Нова тиме показује да није информативни портал, већ национално неодговоран експонент антисрпских интереса. Њихови текстови редовно долазе са позиција које се могу назвати само једним именом – издајничке.
Историја нас јасно учи. У Краљевини СХС, после атентата у Народној скупштини 1928. године, када је убијен Стјепан Радић, многи загребачки листови попут Обзора и Хрватског права искористили су трагедију да подрију државу изнутра. Уместо да бране јединство, они су нападали сам легитимитет Краља Александра и институције у Београду.
У броју Обзора из јула 1928. може се прочитати:
„Ова држава није наша творевина, већ тамница у којој се хрватски народ дави.“
Те речи су улазиле у амбасаде страних сила, цитиране у Бечу, Будимпешти и Риму као „доказ“ да краљевина не може да опстане. Тада смо на својој кожи осетили шта значи кад домаћи медиј свесно ради као гласноговорник туђих интереса. Слабљење поверења у државу било је увод у катастрофу 1941. године.
Зар није језива сличност са данашњом улогом Нове? Док народ стоји уз председника Републике Српске, Србије и Српског света, они, баш као Обзор пре сто година, у својим насловима и текстовима оспоравају оно што је народ изабрао.
Ја лично не прихватам да ми било какав портал говори да председник кога је мој народ изабрао „не постоји“ или да је „бивши“. Не прихватам да један медиј својим насловима поништава изборну вољу. То није новинарство, то је пропаганда.
И зато позивам све: бојкотујмо Нову. Немојмо да им дајемо кликове, прегледе, цитате. Њихов утицај не потиче из народне воље, већ из вештачког надувавања и финансијских конструкција изван српског националног корпуса. Уосталом, њихово мишљење не дели ни три процента српске популације.
Нека остану сами у свом балону, док српски народ стоји уз свог председника и своју Републику.
Посебно је срамотно што овакво извештавање директно крши одлуке донете на Свесрпском сабору у Београду 2024. године, где је јасно наглашено да Срби са обе стране Дрине имају право и дужност да бране јединство српског народа и легитимно изабране институције Републике Српске. Сабор је усвојио став да сваки покушај оспоравања тог легитимитета представља удар на српски народ у целини.
Када дакле Нова председника Додика назива „бившим“, они не само да вређају институцију председника Српске, већ и газе заједнички саборски консензус целог српског народа. То није само питање уредничке политике – то је директан удар на српско национално јединство и на саборску одлуку која би као друштвене делатнике требало да нас све обавезује.