Председник Александар Вучић представио је данас пакет економских мера који већ неколико дана уназад када је најављен изазива велику пажњу јавности.
Анализом суштине ових мера, а не форме, постаје јасно да предложене интервенције представљају важан корак у правцу успостављања равнотеже између тржишта и социјалне сигурности. Ако се мере доследно спроведу, Србија улази у нову фазу економске политике у којој грађанин више није пасивни посматрач, већ стварни корисник друштвеног богатства.

Марже под контролом – пут до фер тржишта
До сада је просечан потрошач у Србији готово половину прихода издвајао на потрошачку корпу, док је у ЕУ тај проценат свега 15%. Главни разлог су трговачке марже које су се неретко кретале и до 40%. Сада, када држава поставља горњу границу од 20%, ситуација се мења. То значи да векна хлеба, која је до јуче коштала преко 100 динара, сада може да се приближи реалној производној цени. За потрошача то је конкретно растерећење кућног буџета, а за домаће произвођаче стабилнији приход без уцењивачких рабата. Трговина се тиме враћа својој основној функцији да буде канал између произвођача и потрошача, а не механизам екстравагантне зараде на туђем раду.

Најниже камате у историји – ослобађање финансијског потенцијала

Готовински кредити са каматама од 5,99% до 7,5% представљају револуцију на домаћем тржишту капитала. Грађани са просечним примањима моћи ће да рефинансирају обавезе и тако уштеде и до 2.600 евра. Другим речима, новац који је до сада одлазио банкама, сада остаје у џеповима грађана. То је додатни подстицај потрошњи и инвестицијама, а самим тим и расту БДП-а. Истовремено, банкарски сектор се ставља у службу привреде и друштва, уместо да буде сам себи сврха. Посебно је важно истаћи стамбене кредите. Млађе генерације добијају могућност да уз помоћ породице лакше реше стамбено питање, што отвара простор и за демографски опоравак земље.

Социјална димензија – достојанство пре свега
Увођење забране одузимања једине некретнине до 60 квадрата спада у ред најзначајнијих социјалних потеза у последњој деценији. Тиме се гарантује минимум егзистенцијалне сигурности и спречава да тржишна логика у потпуности прегази људско достојанство. Попусти на струју, субвенционисана цена огревног дрвета и посебне олакшице за најугроженије слојеве друштва додатно потврђују да мере нису само макроекономске, већ и дубоко хумане. То је јасан сигнал да економска политика није само збир табела и процената, већ инструмент заштите живота грађана.

Стратешки оквир – фискални простор за промене
Србија данас има јавни дуг од око 49% БДП-а испод критичне границе и нижи него у већини европских земаља. То даје Влади простор да спроведе овакве реформе без ризика од дестабилизације. У економији то значи следеће: уместо краткорочног “крпљења рупа”, држава улази у период у којем може да води активну развојну политику. Мере представљају улагање у социјални мир и дугорочни раст, а не трошак.

Закључак – нови друштвени уговор
Ако би се ове мере морале сажети у једну реченицу, она би гласила: држава поставља фер правила игре у корист грађана. Ограничене марже, ниже камате, заштита од извршитеља и енергетска подршка заједно чине нови модел друштвеног уговора. Економска политика тако постаје комбинација тржишне рационалности и социјалне правде управо онога што недостаје многим развијеним демократијама. Србија овим кораком показује да економска стабилност и друштвена солидарност могу да иду руку под руку. Другим речима ово није само пакет мера. Ово показује поверење у економију, институције и државу. А то је, у крајњој линији, највећа вредност коју једна политика може да донесе.

аутор: Зоран Ђорђевић, бивши министар