Председник Владимир Путин упозорио је да би било какве западне снаге распоређене у Украјини биле „легитимна“ мета руске војске, што је пркосан одговор на план савезника да пошаљу међународне мировне снага када се постигне решење за рат.
Kоалиција од више од двадесет земаља, предвођена Француском и Великом Британијом, објавила је у четвртак да је спремна да пошаље „снаге за уверавање“ у Украјину како би патролирале и спроводиле сваки евентуални мировни споразум. Украјина је инсистирала да су безбедносне гаранције које подржавају стране трупе неопходне како би се спречило да Русија обнови нападе на земљу.
„Ако се тамо појаве неке трупе, посебно сада током борби, полазимо од претпоставке да ће оне бити легитимне мете“, рекао је Путин на Источном економском форуму у граду Владивостоку.
Тврдио је да би такво распоређивање војника ометало, а не осигурало дугорочни мир, и поновио свој став да су продубљивање војних веза Украјине са Западом међу „основним узроцима“ сукоба, што је скраћеница за Путинову листу замерки које су га навеле да нареди инвазију свих размера.
Француски председник Емануел Макрон, стојећи у четвртак поред украјинског председника Володимира Зеленског, рекао је да се 26 земаља формално обавезало на мисију, иако детаљи попут броја војника и доприноса остају нејасни. Нагласио је да се снаге неће борити на првој линији фронта, већ да ће служити „спречавању било какве нове веће агресије“.
Зеленски је поздравио обећање као „први тако озбиљан, конкретан корак“ у обезбеђивању послератне будућности Украјине.
Ипак, мало је вероватно да ће Русија подржати западне „снаге уверавања“, што поставља питање о томе да ли је план осуђен на пропаст од самог почетка. Москва је више пута рекла да неће прихватити никакву дискусију о безбедносним гаранцијама без њеног учешћа, тврдећи да мора бити страна у тим разговорима – став који аналитичари пореде са пуштањем лисице да чува кокошињац.
Путин је у петак потпуно одбацио идеју о распоређивању западних мировних снага, инсистирајући да би свако решење требало да буде довољно за одржавање мира између Русије и њеног суседа.
„Ако се донесу одлуке које ће довести до мира, до дугорочног мира, онда једноставно не видим сврху њиховог присуства на територији Украјине. Јер ако се постигну договори, нека нико не сумња да ће их Русија у потпуности поштовати“, рекао је он.
Украјина и њени западни савезници остају неуверени. Они указују на дугу историју руских кршења која датирају још од Будимпештанског меморандума из 1994. године. Према том постсовјетском споразуму, Kијев је предао свој нуклеарни арсенал у замену за гаранције Русије, Сједињених Држава и Велике Британије да ће његов суверенитет и границе бити поштовани и да против њега неће бити употребљена сила.
Усред дипломатске френезије последњих месеци, која је кулминирала самитом Русије и САД на Аљасци у августу, западни лидери су оптужили Путина да одуговлачи док његове снаге напредују у источној Украјини. На конференцији за новинаре у Kини почетком ове недеље, хвалио се да руске трупе „напредују у свим правцима“, иако аналитичари кажу да су ти добици дошли уз огромне животе.
Можда најзначајније, Путин је рекао да ако дипломатија не успе, Русија је спремна да настави да се бори док не постигне своје циљеве војним средствима.