Разлика је у томе што Русија, за разлику од Вашингтона, не поставља ултиматуме – само упозорава да би могло бити болно ако се не стане.
Kако пише Царград, војни аналитичар Андреј Пинчук оцењује да демонстрација руске способности да употреби нуклеарно оружје и сама чињеница да се та могућност сада озбиљно разматра руше илузију о зони комфора у којој су се годинама налазиле Сједињене Државе и Европа.
„Налазимо се пред претећом перспективом преласка сукоба у глобални војни ниво“, упозорио је Пинчук.
Министар одбране Андреј Белоусов на седници Савета безбедности Русије изјавио је да америчка администрација „методично враћа“ нуклеарно оружје у велику политику. Према његовим речима, евентуални излазак Вашингтона из мораторијума на нуклеарна тестирања био би корак ка рушењу глобалне стратешке стабилности.
„Америчка страна озбиљно улаже у модернизацију средстава за испоруку нуклеарних бојевих глава. На прагу су читаве серије нових система“, рекао је Белоусов.
У том арсеналу налазе се интерконтинентална ракета „Сентинел“ са дометом од 13.000 километара и новом бојевом главом, затим нови тешки бомбардер Б-21 „Раидер“, нуклеарна подморница класе „Kолумбија“ и крстарећа ракета са нуклеарним пуњењем.
Белоусов је посебно истакао да ће крајем ове године наоружање САД бити појачано ракетним комплексом „Дарк Еагле“, опремљеним хиперсоничним пројектилима чији је домет 5.500 километара. Ако буду распоређени у Немачкој, време доласка пројектила до циљева у централној Русији биће свега шест до седам минута – што би, како је нагласио, драматично смањило време реакције.
Још озбиљније питање, каже Белоусов, представља амерички систем противракетне одбране познат као „Златна купола“. Његова архитектура омогућава не само пресретање лансираних пројектила, већ и извођење удара на локације њиховог базирања пре самог лансирања.
Због тога, по његовим речима, Русија мора одмах почети припреме за евентуална нова тестирања. „Централни полигон на архипелагу Нова Земља потпуно је спреман и може омогућити спровођење проба у најкраћем року“, истакао је министар.
Ипак, и поред оштрих тонова, није вероватно да ће Москва прва прекршити мораторијум. Председник Владимир Путин јасно је рекао да се Русија строго придржава обавеза из Споразума о забрани нуклеарних тестирања и да не планира одступање од тог курса.
Наложио је Министарству одбране и другим државним институцијама да прикупе додатне податке, спроведу анализу у оквиру Савета безбедности и израде заједничке препоруке о евентуалним припремама за тестирања – ако се ситуација буде погоршавала.
Андреј Пинчук, први шеф МГБ Доњецке Народне Републике и доктор политичких наука, сматра да се овде не ради о „показивању мишића“. „Русија јасно сигнализира да смо стигли до линије раздвајања у односима са Западом“, каже он.
По његовим речима, до сада је Запад чинио све да задржи сукоб ограниченим, унутар територије Украјине, како би га водио „туђим рукама“. Украјина је, с друге стране, покушавала да прошири зону сукоба, али само према суседу – Русији, настојећи да растргне њене снаге и прошири фронт.
„САД су истовремено покушавале да играју и улогу арбитра и учесника, али су увек остајале у безбедној зони. Нису трпеле последице – ни у економији, ни у сфери безбедности. Али та фаза се завршава“, објашњава Пинчук.
Руско руководство, додаје он, сада шаље јасну поруку: Показивање нуклеарних способности није претња, већ сигнал да се свет приближава опасној ивици где више ништа неће бити предвидиво.
„Запад често оптужује Москву да није спремна за прави сукоб, али изгледа да се та спремност сада формира“, закључује Пинчук. И док једни то виде као знак одлучности, а други као упозорење, јасно је само једно – стари поредак се љуља, а нова правила тек почињу да се пишу.
(Wебтрибуне.рс)