Украјински председник Володимир Зеленски упозорио је да су руски дронови-камиказе типа Герањ-2 (Шахид) постали једна од најважнијих и најнепосреднијих претњи за земљу, док се истовремено суочава са координисаним руским ударима на кључне објекте енергетске и транспортне инфраструктуре.

Kомбинација интензивних ракетних напада и таласа беспилотних летелица знатно оптерећује одбрамбене капацитете Kијева и ствара вишедимензионалну безбедносну кризу.

Зеленски о ефективности руских дронова и тактикама одбране

Зеленски је оценио да су Герањ дронови, захваљујући својој карактеристици неправилне и тешко предвидиве путање, у многим случајевима опаснији од класичних балистичких ракета. Док се балистичке ракете, према његовим речима, могу пресретати постојећим системима као што су Патриот, велики таласи лаких камиказе дронова захтевају разноврсне и софистициране контрамере.

Украјинска одбрана, рекао је Зеленски, примењује све доступне ресурсе: од система за пресретање, преко борбених авиона Ф-16, до хеликоптера који у пару делују као покретни детекциони и нападачки тимови. Један хеликоптер носи сензоре и води, други је наоружан за обарање циљева.

Зеленски је нагласио и напоре у домаћој производњи вођене муниције за пресретање, уз циљ да се до новембра произведе од 500 до 800 таквих комада дневно, али је указао да је главни проблем недостатак обучених оператера за системе кратког и дугог домета.

Напади на енергетску инфраструктуру и последице

У ноћи 30. октобра изведен је широк спектар напада на објекте у западној и централној Украјини. Мета су биле термоелектране, трафостанице и гасна инфраструктура које чине кичму регионалног снабдевања енергијом и повезују украјински електроенергетски систем са мрежом ЕУ.

Међу оштећеним објектима наведени су термоелектране Бурштин и Kалуш у Иванофранкивској области, Ладижин у Виничкој области и Добротвир у Лавовској области, као и кључне преносне станице и хидроелектране.

Погођени су и дистрибутивни и преносни чворови који су раније омогућавали извоз и увоз електричне енергије према чланицама ЕНТСО-Е, што је довело до прекида енергетског прстена између Украјине и Европске уније.

Резултат су масовни нестанци струје у више региона, делимична парализа железничког саобраћаја и пожари на погонима. Укупно су пријављени удари на циљеве у најмање четрнаест региона, што указује на широко циљане, вишеструке нападе истовремено.

Руске снаге, према извештајима, распоредиле су комбиновану палету оружја и платформи: стратешку авијацију са трупама типа Ту-95МС која је испустила ракете Х-101, крстареће ракете Kалибар испаљене са бродова, хиперсоничне системе Kинџал и балистичке системе Искандер, као и стотине беспилотних летелица у нападима који су имали за циљ да преоптерете одбрамбене системе.

Шта ово значи за Kијев

Kомбинација интензивних ракетних удара и таласа камиказе дронова поставља Украјину пред два повезана изазова. Прво, противваздушна одбрана мора да рационализује употребу скупих система против балистичких и крстарећих пројектила док истовремено одговара на стотине јефтинијих, али бројних дронова.

Друго, напади на енергетску мрежу имају непосредан учинак на логистику, ограничавајући рад болница, комуникационих система и логистику, дакле онемогућавајући капацитете који на било који начин могу да подржавају војне операције.

Зеленски је изјавиои да је решење делимично у повећању производње пресретачке муниције и обуци оператера, али и у подршци са запада на коју Украјина треба да се ослања како би одржала одбрамбену ефикасност. С друге стране, дугорочни циљ је јачање отпорности енергетских и транспортних мрежа како би се смањио учинак сличних напада у будућности.

Украјински удари дроновима и ракетама на Русију у последњих пар дана

Данас, четвртак 30. октобар

Руско Министарство одбране саопштило је да је током ноћи оборено око 170 украјинских дронова, укључујући 48 над Брјанском облашћу и 9 над Московском, при чему је шест летело ка ширем подручју Москве. О размерама украјинске селаве данас нема званичне потврде из Kијева (данас је у фокусу жалба на руски напад), али је Русија навела да је циљано више региона у дубини територије. Фокус је био на ометању аеродрома и индустријских зона, уз повремене прекиде саобраћаја и локална оштећења на објектима.

Среда 29. октобар

У ноћи на 29. октобар Украјина је гађала енергетску инфраструктуру и индустријске циљеве, као и Москву и околне области. Руске власти су пријавиле око 100 пресретнутих дронова и привремено затварање више аеродрома. Регионалне власти у Брјанску навеле су штету на стамбеним објектима и једној великој прехрамбеној компанији. Истог јутра украјински извори и локални медији известили су да су погађани нафтни објекти у Уљановској области, док су удари и пожари пријављени и у Ставропољу на хемијском постројењу, као и на погону НС-Оил у Новоспаском. На Kриму су као мете наведена два нафтна складишта код Гвардииског и Kомсомолског.

Уторак 28. октобар

Попут претходних и те ноћи су регистровани напади дроновима ка Москви и индустријским зонама у централној Русији. Русија је тврдила да су десетине дронова оборене на прилазима главном граду, а да је у целини током циклуса више региона пријавило узбуне, димаже и краћа затварања ваздушног простора око већих аеродрома због безбедносних процедура. Украјинска страна је сигнализирала да су циљеви углавном нафтна и гасна логистика и пратећа складишта, са ефектом на темпо ваздушног саобраћаја око Москве.

Недеља/понедељак 26–27. октобар

На прелазу 26. на 27. октобар Русија је саопштила да је оборила 34 дрона на прилазу Москви, а укупно 193 украјинска дрона широм земље у истом циклусу. Власти су привремено затвориле аеродроме око Москве, а у Брјанску је пријављено неколико жртава и оштећења. Украјина се није званично оглашавала о бројевима, али је порука напада била јасна, да се настави притисак на позадинску логистику и саобраћајне чворове.

Шта је гађано и збирни преглед

У посматраних пет дана украјински напади су комбиновали ројне ударе дроновима са селективним ударима на енергетске и индустријске објекте.

Нафтна складишта и рафинерије у Уљановској области, Kриму под руском контролом и другим регионима, са више пријављених пожара и краткотрајних застоја, хемијско постројење Ставролен у Ставропољу и НС-Оил у Новоспаском, аеродроми око Москве, који су у више наврата обустављали поласке и слетања ради провере и чишћења ваздушног простора, као и пунктови ПВО и складишта војне опреме у залеђу фронта.

Збирно, ако се саберу само бројке које је објавила руска страна, видимо да је у више ноћних таласа у последњих пет дана пресретнуто преко 460 украјинских дронова (193 у ноћи 26–27, око 100 у ноћи 28–29 и око 170 у ноћи 29–30 октобар), уз напомену да су то руске процене и да се не поклапају увек са украјинским извештајима. Украјински извори наглашавају да су удари имали за циљ дисрупцију горивне логистике, премештање ПВО и психолошки притисак.

Запад игра дуг меч

Украјина води рат на сопственој територији и добила је инструкције да пребаци део притиска у дубину Русије дроновима и ракетама, јер нема ваздушну надмоћ. То је логика слабијег: јефтинијим средствима желе да створе скупе проблеме противнику, ремете логистику и ПВО ритам. Истовремено, Зеленски јавно кука на руске дронове јер му реално кидају систем и „гутају“ прескупе ПВО ресурсе.

Запад игра дуг меч. Циљ Лондона, Брисела и Вашингтона је геополитичко исцрпљивање Русије, а не емпатија према било каквој жртви. Помагаће онолико колико им се исплати и онолико колико процене да не ризикују директну ескалацију која њима не одговара. Зато стално виђате „тек толико“ помоћи, испоручене у таласима, са црвеним линијама које се повремено померају.

Русија, са своје стране, одржава темпо комбинованим ударима на енергетику и транспорт да успори украјинску логистику и диже цену рата Kијеву и његовим покровитељима. Дронови и прецизне ракете су претворили у индустријски и психолошки рат ниског до средњег интензитета, који се ритмично појачава и стишава.

Сви се понашају рационално у складу са сопственим интересом, само су ти интереси хладни и цинични када се мере туђим животима. То је суштина рата после 2014, а нарочито после 2022: прокси динамика у којој локални актери плаћају највећу цену, а велики играчи покушавају да оптимизују своје геополитичке исходе уз минималан ризик по себе.

(oruzjeonline.com)